Ubistvo Đinđića, kraj Jugoslavije, izbori

Godinu za nama pamtićemo, na žalost, po jednoj tragediji – premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je hicima iz snajpera pred zgradom vlade. Ubistvo premijera bilo je pretežak udarac za celu zemlju i, na nesreću, najava i ozbiljnih političkih i društvenih potresa. Ta tragedija bila je i početak kraja Vlade Srbije i vladajuće koalicije, koje se od nje nisu oporavile.
Posledica svega što je usledilo jeste da Srbija još jednu novu godinu dočekuje bez predsednika i novog ustava, ali i bez parlamenta i sa vladom u ostavci. Za nama je, takođe, još jedna godina puna političkih afera, od kojih je većina ostala bez epiloga.
Vanredni parlamentarni izbori održani 28.decembra promenili su odnos snaga među političkim partijama, ali nijednoj od njih nisu "obezbedili" parlamentarnu većinu. Zbog toga u novu godinu ulazimo sa neizvesnošću ko će biti novi predsednik skupštine (i time i v.d predsednika Srbije) i kako će izgledati nova vlada.
U istoriju će, međutim, ući i podatak da je 2003. prestala da postoji Jugoslavija i da smo svi postali državljani Srbije i Crne Gore, a lingvistima je ostavljen nimalo lak zadatak da odgovore na pitanje kako ćemo se ubuduće zvati. Nova državna zajednica primljena je u članstvo Saveta Evrope, ali predstavnicima njene dve republike predstoje još brojna "usaglašavanja". Istovremeno, sve su glasniji i oni političari koji zagovaraju samostalnost obe republike, a u Srbiji je, čini se, mnogo odlučnije nego ranije pokrenuto pitanje ponovnog vraćanja monarhije.

KRAJ TREĆE JUGOSLAVIJE

Savezna Republika Jugoslavija zvanično je prestala da postoji 4. februara, kada je tadašnja Savezna skupština usvojila Ustavnu povelju zajedničke države Srbija i Crna Gora. Povelju su prethodno usvojile obe republičke skupštine, uskoro je konstituisan novi federalni parlament, a za njegovog predsednika izabran dotadašnji predsednik Savezne skupštine Dragoljub Mićunović. Izabran je i Savet ministara, na čijem je čelu Svetozar Marović koji je ujedno i predsednik i premijer nove države. Konstituisanje njenih organa, međutim, do kraja ove godine nije završeno, jer još nisu izabrane sudije Suda SCG.

UBISTVO PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA

Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta u 12 časova i 25 minuta, na ulazu u zgradu vlade. Istog dana v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje, a vlada izdala saopštenje u kojem je za atentat optužila pripadnike "zemunskog klana". Odmah je izdata i poternica za 20 vođa ove kriminalne grupe. Premijer je sahranjen tri dana kasnije, u prisustvu velikog broja stranih zvaničnika i stotina hiljada građana koji su danima palili sveće pred zgradom vlade i sedištem Demokratske stranke, u Krunskoj ulici u Beogradu.

Vanredno stranje trajalo je 42 dana i za to vreme u okviru policijske akcije "Sablja" uhapšeno je i privedeno oko 12 hiljada ljudi, razrešen veći broj likvidacija, otmica i drugih teških krivičnih dela, među kojima i ubistvo Ivana Stambolića, koji je nestao još 25. avgusta 2000, a čiji je leš pronađen na Fruškoj gori. Dvojica vođa "zemunskog klana", Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, likvidirani su u toku ove akcije, dok je veći broj ostalih osumnjičenih za ubistvo uhapšen. Za ubistvo premijera pred specijalnim sudom odgovara ukupno 36 optuženih. Njih 12, među kojima je i optuženi za organizovanje ubistva, bivši komandant JSO Milorad Luković Ulemek Legija, inače u bekstvu. Kao neposredni izvršilac atentata imenovan je Zvezdan Jovanović, zamenik komandanta JSO.

Uprkos početku suđenja, još je mnogo nedoumica vezanih za ovaj atentat u kojem je ranjen i telohranitelj premijera Milan Veruović. U međuvremenu, komisija za utvrđivanje okolnosti atentata, na čijem je čelu bio potpredsednik vlade Žarko Korać, sačinila je izveštaj u kojem je, između ostalog, ocenjeno da je bilo ozbiljnih propusta u obezbeđenju premijera.

ŽIVKOVIĆ NOVI PREDSEDNIK VLADE

Nova-stara vlada Srbije izabrana je 18. marta, šest dana posle ubistva Zorana Đinđića. Odluku da novi premijer bude Zoran Živković, a da se za novog potpredsednika izabere Čedomir Jovanovića podržalo je tada 128 poslanika, dok je protiv bilo sto. Novi premijer saopštio je da će ta vlada biti vlada kontinuiteta, zbog čega ni njen sastav nije menjan. Do raspisivanja izbora iz vlade će otići: ministar zdravlja Tomica Milosavljević, ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, ministar državne uprave i lokalne samouprave Rodoljub Šabić, koji su podneli ostavke, ministar rudarstva i energetike Kori Udovički koja je izabrana za guvernera NBS, a na kraju je zatraženo i razrešenje ministra saobraćaja i telekomunikacija Marije Rašete-Vukosavljević. Izabran je samo novi ministar poljoprivrede i vodoprivrede Stojan Jevtić.

SCG PRIMLJENA U SAVET EVROPE

Srbija i Crna Gora je 3. aprila postala 45. članica Saveta Evrope. Uz dobrodošlicu u porodicu evropskih zemalja, čelnici SE istakli su i da je činom prijema odato "priznanje i čast onome što je najbolje u SCG – ljudima koji su odlučili da prekinu sa prošlošću i režimom koji im je doneo toliko bola i patnje u proteklom periodu". Srbija i Crna Gora je u SE ušla kao nova država, sa starom zastavom i himnom "Hej, Sloveni".

USTAVNI SUD VRATIO MANDATE

Mandati pripadaju poslanicima, a ne političkim strankama – rezultat je odluke Ustavnog suda Srbije s kraja maja. Tada je presuđeno da je deo člana Zakona o izboru narodnih poslanika po kojem poslaniku prestaje mandat ukoliko napusti stranku sa čije je liste izabran – protivustavan. Reakcije političara bile su različite, a uprkos tome što se niko nije usudio da kaže da sudsku odluku neće poštovati, parlament je ostao u istom sastavu do raspuštanja.

POČEO DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

Prvi put posle ratnih dejstava 1999. godine u Beču su se 14. oktobra sastali predstavnici zvaničnog Beograda i Prištine, posle brojnih dilema i polemika o tome ko će sastanku prisustvovati i o čemu će se razgovarati. Susret je ostao zabeležen kao značajan uglavnom samo zbog toga što je do njega uopšte došlo – direktnog dijaloga nije bilo, niti su postignuti neki značajniji rezultati, što se, uostalom, nije ni očekivalo.

SRBIJA PONOVO BEZ PREDSEDNIKA

Za predsednika Srbije glasalo se 16. novembra, po treći put za nešto više od godinu dana. Ponovo bez uspeha, jer uslov da na izbore mora da izađe najmanje polovina od ukupnog broja birača ni ovoga puta nije ispunjen. Za nekog od šestorice kandidata odlučilo se samo 38,8 odsto birača, a najbolje je prošao zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić, za koga se izjasnilo 46,23 odsto onih koji su odlučili da izađu na glasanje. Za mnoge neočekivano, kandidat vladajućeg DOS-a Dragoljub Mićunović završio je tek na drugom mestu sa osvojenih 35,42 odsto glasova.

DOS OTIŠAO U ISTORIJU

Demokratska opozicija Srbije zvanično je prestala da postoji 18. novembra, kada je na poslednjoj sednici koalicije, odmah po raspisivanju parlamentarnih izbora, saopšteno da je "iscrpla sve svoje mogućnosti i zadatke". DOS je formiran tri i po godine ranije kao skup 18 raznorodnih organizacija, političkih stranaka, nevladinih organizacija i jednog sindikata, sa ciljem da sruši režim Slobodana Miloševića, što mu je i pošlo za rukom na izborima u septembru 2000. godine.

Sve što se posle ovog trijumfa dešavalo unutar pobedničke koalicije vodilo je, međutim, njenom neminovnom kraju.

RASPUŠTENA SKUPŠTINA SRBIJE

Na zahtev poslanika opozicije i uprkos najavama iz DOS-a da do toga neće doći, u Skupštini Srbije je 16. oktobra počela rasprava o poverenju predsedniku parlamenta Nataši Mićić, a po njenom okončanju, 30. oktobra, i rasprava o smeni vlade. I vlast i opozicija, zajedno sa medijima, danima su prebrojavale poslanike, ali do glasanja nikada nije došlo. Nataša Mićić je, na predlog vlade, 13. novembra raspustila parlament i raspisala prevremene parlamentarne izbore. Srbija je time ostala i bez vršioca dužnosti predsednika Srbije, pošto je Mićićevoj prestala funkcija predsednika skupštine.

STANDARDI ZA KOSOVO

Polovinom decembra specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Hari Holkeri predstavio je "Standarde za Kosovo" Ovaj dokument bi, kako su najavili predstavnici UN, Kontakt grupe i EU, trebalo da obezbedi uspostavljanje standarda na Kosovu i Metohiji do polovine 2005. godine, posle čega bi počeli razgovori o konačnom statusu Kosmeta. U nacrtu dokumenta nabrojani su evropski standardi iz mnogih oblasti. Međutim, kako u njima nije precizirano ko će u kom roku da ih realizuje i ko je garant zaštite ljudskih prava Srba sa Kosmeta, Vlada Srbije i Koordinacioni centar su dostavili 63 primedbe na taj dokument. Kao odgovor stigle su garancije UN kojima se u preambuli jasno definiše da, shodno Rezoluciji 1244, Kosovo i Metohija dobija suštinsku autonomiju u okviru SRJ, odnosno SCG.

ODRŽANI VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI

Poslednje nedelje u ovoj godini građani Srbije birali su nove poslanike. Izbori za skupštinu Srbije na kojima je učestvovalo 19 izbornih lista i ukupno više od 60 partija izveli su na birališta gotovo četiri miliona birača i doneli novi raspored snaga na srpskoj političkoj sceni. Najveći broj birača poklonio je poverenje Srpskoj radikalnoj stranci koja će, prema još nezvaničnim rezultatima moći da računa na 82 poslanička mandata, a zatim Demokratskoj stranci Srbije kojoj će pripasti 53 mandata. Mesta u novom parlamentu obezbedile su još četiri izborne liste: Demokratska stranka (37 mandata), G17 plus (34), koalicija Srpski pokret obnove – Nova Srbija (23) i Socijalistička partija Srbije (21 mandat). Ovakvi rezultati glasanja ukazuju da će nova vlada svakako biti koaliciona i to sastavljena od tri ili čak četiri stranke, tako da će javnost prvih dana nove godine sigurno sa velikom pažnjom pratiti međustranačke "pregovore" čiji je konačan ishod za sada neizvestan.

Afere i skandali u 2003.

Godinu za nama obeležilo je i nekoliko velikih političkih afera. Tako je najpre, pod pritiskom javnosti, ministar poljoprivrede Dragan Veselinov krajem maja podneo ostavku pošto je mesec i po dana ranije vozilo ministarstva u kojem je bio i Veselinov u Beogradskoj ulici "pokosilo" pešake. Poginula je 32-godišnja Katarina Marić. Mediji su se u junu bavili potpredsednikom vlade Čedomirom Jovanović koga su zatvorski čuvari "prozvali" da je posećivao vođe "zemunskog klana". Afera je epilog dobila pred skupštinskim anketnim odborom pred kojim je Jovanović svedočio. Usledila je afera poznata pod nazivom Janjušević–Kolesar (koja je možda najozbiljnije uzdrmala vladu) u kojoj su dvojica vladinih službenika "optuženi" za pranje novca posredstvom inostranih of-šor kompanija. Odmah zatim otvorene su dve afere vezane za sukob interesa, u kojima su akteri bili ministar saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević i potpredsednik vlade i ministar policije Dušan Mihajlović. Najzad, otvorena je i afera vezana za glasanje prilikom izbora guvernera NBS, pošto se ispostavilo da je poslanik DS Neda Arnerić bila na letovanju u vreme glasanja, a u skupštinskom listingu je evidentirana kao jedna od onih koji su glasali. Kasnije se ispostavilo da je bar još troje poslanika tom prilikom takođe bilo van Skupštine. Ova afera stigla je i do suda.

Šešelj otputovao u Hag

Predsednik Srpske radikalne stranke iznenada je, početkom godine, saopštio da zna da je Haški tribunal protiv njega podigao optužnicu i objavio da je rezervisao avionsku kartu za 24. februar. U Hag je zaista i otputovao tog dana, a ispratili su ga porodica, stranačke kolege i veći broj pristalica. Veče pre toga na beogradskom Trgu Republike priređen mu je oproštajni miting, a dva dana ranije, na šestom stranačkom kongresu, ponovo je izabran za predsednika SRS-a. Rekao je da u Hag ide da zastupa oko deset hiljada dobrovoljaca SRS-a koji su se časno borili braneći srpski narod, te da ni jedan od njih nije počinio nikakav ratni zločin. Suđenje još nije počelo.