Srpska staza

Tačnije, da u njegovom odsustvu, trčite u njegovoj stazi. Mislim da Miomiru Kecmanoviću, u toj poziciji, za sada dobro ide.

Ostao je, stijacem okolnosti, poslednji Mohikanac u Melburnu koji će braniti boje Srbije.

Ako ima ikakve pravde u ovom melburnškom zamešateljstvu oko deportacije svetskog broja jedan iz Australije, onda je to činjenica da su se time, sasvim slučajno, voljom žreba (ili više sile?), vrata otvorila baš teniseru iz Srbije.

Salvatore Karuzo, koji je kao laki luzer ušao na Novakovo mesto, nije se dugo zadržao u okvirima glavnog žreba, zahvaljujući Kecmanoviću, koju je svoju iznenadnu šansu iskoristio, a onda i protekle noći protiv Amerikanca Tomija Pola, gde je bio još uverljiviji.

I dlanom o dlan, Srbija ima tenisera u trećem kolu, šesnaestini finala, dovoljno da se ne dozvoli Australijancima, ali i čitavom teniskom svetu, da se sasvim klone „srpske priče“ u Melburnu, jer bi, kako stvari stoje, sada najviše voleli da sve pometu pod tepih i igraju se digresije, pričajući o svemu drugom samo ne o blamaži vlasti i države u slučaju Đoković.

Foto: Profimedia

Kecmanović je postepeno napredovao do ove tačke u Melburnu kada počinje da pokazuje neke stvari koje ga ranije, nisu uvek krasile.

Rezultatska klackalica tokom setova, suočavanje sa set loptama, pa neutralisanje istih i osvajanje seta, pokazuju određeni tip zrelosti da se pronađe način da se izađe iz neugodne pozicije i stvari okrenu u svoju korist. Veliki, veliki plus, i to će mu svakako mnogo značiti i u narednom meču, pre svega jer time dobija neophodno samopouzdanje.

Osim psihološkog testa, koji je položio sa najvišom ocenom, Kecmanović je pokazao da je poslednjih meseci, radio i na još jednom bitnom elementu, fizičkoj spremi, koja je baza da bi se, pre svega na grend slemovima, postizali dobri rezultati.

Odlična je stvar što Miomir, koji je očigledno sada sasvim navikao na ideje Davida Nalbandijana, polako pokazuje i na terenu naučene lekcije – kada ne ide plan A, tu je plan B ili C, kako kaže, i to je ono što je za protivnika najgore, jer i njega tera iz zone komfora i na promene u sopstvenoj igri, što svakako može da se iskoristi.

„Prethodna godina je bila baš teška, nije išlo kako sam zamislio, ali ko zna, možda se sada sve vraća. Poboljšao sam fizičku spremu, ulazim sa novom verom i željom da ispravim neke stvari“, značajno je naglasio Kecmanović posle pobede nad Amerikancem.

Kecmanović svakako nije Novak, i ne možemo da očekujemo čuda, ali jako nam prija da ga vidimo kako se probija kroz gustiš žreba i što je sada tu, na pragu osmine finala, jer je barem egal sa Lorencom Sonegom, naradnim rivalom, sa kojim je, kako je i sam priznao oduvek igrao tesne i uzbudljive mečeve.

On je srpski adut iz senke i koliko god da dopre daleko, svakako da je ova melburnška epizoda nagrada mladom teniseru za sve što je uradio do sada. Jer taman kada je počeo da napreduje, kada je ušao među 40 najboljih, došlo je ovo vreme pandemije koje je i njega, kao i mnoge druge naše igrače, značajno poremetilo.

Foto: Profimedia

Da ne bude da smo Novaka sasvim isključili iz priče, na obale Melburna, posle vaskolikog sudsko-činovničkog brodoloma, isplivavaju stvari sa tog polupanog broda, pa se iz određenih krugova saznaje da Tenis Australija priznaje svoj udeo krivice u svemu i pokušava da se iskupi time što će platiti sve sudske troškove u slučaju Đoković. Nekih, okvirno, pola miliona dolara.

Neki se, poput Darena Kejhila, i dalje bave pranjem prljavog veša i pucaju sa velike udaljenosti ka Novaku.

Australijanac, koji je kao trener radio sa prilično jakom lepezom igrača, Lejtonom Hjuitom, Andreom Agasijem, Endijem Marijem, Anom Ivanović, Simonom Halep (svi brojevi jedan), izjavio je ni manje ni više nego da mu je „bilo muka od izuzeća koje je bilo dato Đokoviću“.

Kejhil odnekud zna da Novak nije želeo da se vakciniše, ali očigledno i da ume da proceni ko to želi, pa kaže:

„Izuzeće je stvarno za one ljude koji žele da se vakcinišu, a ne mogu, jer su se zarazili kovidom, i onda moraju da čekaju tri do šest meseci da bi se vakcinisali. Ako imate neku akutnu bolest ili nešto što vas sprečava da je primite, nema problema, ali mi se stvar nije dopala od samog početka“, rekao je Kejhil, verovatno zaboravljajući da je Đoković imao pozitivan test na koronavirus 16. decembra.

U čemu je onda problem, Darene? Je li Novak dobio izuzeće od dve državne medicinske komisije? Jeste. Da li ste ga zbog toga deportovali? Niste. Ali ono drugo više nije poželjna tema u Melburnu, jer dovodi u fokus medija čitav sistem sudstva i vlasti, koji će, eto iskoristiti priliku u četvrtak da nam „objasne“ kako i zašto su se odlučili na taj deportacioni korak.

Ne morate, jasno je. Podvukli smo crtu. Sve što kažete, znamo, biće za unutrašnju upotrebu.

Foto: Profimedia

Rafael Nadal? On za sada klizi kroz žreb, stigao je lagano do trećeg kola i deluje sve „napumpanije“ u pogledu toga da se iz Australije, prvi put posle 2009. godine vrati sa peharom koji bi mu doneo prednost nad večitim rivalima u trci za titulu GOAT.

I ako niste znali, sve te mišiće koje ima, ne neguje tako što se predugo zadržava u teretani već na golf terenu! Hm, dobro neka bude, ali kad vidim Tajgera Vudsa ili neke druge golfere, baš mi se nešto ne uklapa sa fizionomijom Nadala. No dobro, da mu verujemo, ako se nije šalio.

Španci mogu duplo da se raduju, jer Rafin naslednik, Karlos Alkaraz, nije dao previše prilike našem Dušanu Lajoviću. Mladić iz Andaluzuje je sve bolji i niko ne sumnja da je pred njim jedna blistava, uspešna karijera. To što je ovim trijumfom preskočio na ATP listi Rodžera Federera, više govori o vremenu u kom smo, vremenu tranzicije, dolaska na scenu novih snaga, ali nažalost i pod novim okolnostima i pravilima koja do sada nisu važila niti u svetu sporta niti u svetu tenisa.

Denis Šapovalov se muči, momak je morao da igra teških pet setova protiv Kvona iz Južne Koreje, a na kraju je simpatično priznao da se plaši da ne zaspe u kadi punoj leda, koja će mu pomoći da se što pre revitalizuje posle velikih napora i četiri i po sata na terenu.

Foto: Profimedia

Još simpatičnija je priča iz studija Eurosporta, gde je novo lice sveže penzionisana Britanka Džoana Konta.

Mats Vilander i ona su pričali o tome kako je kada ste na terenu i kada pokušavate u određenim trenucima da imitirate nekog drugog igrača, nadajući se da će vam to dati prednost.

Konta je kod servisa često zamišljala kako to radi Marija Šarapova, a iskusni Mats je imao svoju epizodu.

Tako je Šveđanin otkrio jedan detalj iz svoje karijere, kada je posle poraza u Rimu pitao svog protivnika, „šta si to tako dobro radio, igrao si danas sjajno“, na šta je dobio odgovor:

„Ništa, samo sam pokušavao da imitiram tebe!“

Da li će neko pokušati da u Melburnu imitira Novaka Đokovića, sada kada nije tu, u onom teniskom, igračkom smislu, ostaje da se vidi.

Jedno je sigurno, kruna koja je pripadala njemu u poslednje tri godine, završiće 30. januara u tuđim rukama.