IBM i dalje dominira listom petsto najbržih superkompjutera

Na najnovijoj listi 500 najbržih superkompjutera, objavljenoj na Međunarodnoj konferenciji o superkompjuterima 2005 (International Supercomputer Conference, ISC) koja se od 21. do 24. juna održava u nemačkom gradu Hajdelbergu, i dalje dominiraju IBM-ovi superkomjuteri. Sistemi "Velikog plavog" zauzeli su šest od prvih deset mesta, uključujući prvu i drugu poziciju na listi. Istovremeno, IBM-ovi sistemi su povećali prednost u odnosu na pratioce.

IBM-ov BlueGene/L (Plavi gen) zauzeo je drugi put zaredom prvo mesto na listi najbržih. Plavi gen je bio najbrži i na prethodnoj listi objavljenoj u novembru prošle godine, ali je u međuvremenu udvostručio svoje performanse. Na referentnom testu Linpack namenjenom superkompjuterima, Plavi gen je dostigao brzinu od 136,8 teraflopsa (biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi), što je skoro dvostruko više u odnosu na novembarski rezultat (70,7 teraflopsa). Prema rečima Dejva Tureka, potpredsednika IBM-ovog istraživačkog instituta za dubinsko računarstvo (Deep Computing Institute), očekuje se da Plavi gen do jeseni dostigne brzinu između 270 i 280 teraflopsa.

BlueGene/L se nalazi u američkoj Nacionalnoj laboratirji Lorens Livermor u Kaliforniji. U tom sistemu je instalirano 32.000 specijalnih IBM-ovih procesora iz serije Power koji imaju dva jezgra, od kojih jedno služi za obradu podataka a drugo za komunikaciju, mada se pri manje složenim zadacima za obradu podataka mogu iskoristiti oba jezgra. Podatke kroz računar prenosi pet različitih mreža.

Na drugom mestu se nalazi još jedan superkompjuter Plavi gen. Radi se o sistemu smeštenom u IBM-ovom istraživačkom centru Thomas J. Watson u državi Njujork, koji je postigao 91,2 teraflopsa. Na treće mesto se plasirao superkompjuter Columbia (51,9 teraflopsa), koji je sastavila kompanija Silicon Graphics (SGI), a koristi ga NASA u svom istraživačkim centru Ames u Kaliforniji. Četvrtoplasirani je nekadašnji šampion, NEC-ov Simulator Zemlje (Earth Simulator), koji se nalazi u Institutu za nauke o Zemlji u Jokohami i koristi za stvaranje računarskih modela koji simuliraju klimatske promene. Simulator Zemlje je dostigao 35,9 teraflopsa.

Najbrži evropski superkompjuter je petoplasirani IBM-ov Mare Nostrum, instaliran u Centru za superkompjutere u Barseloni, koji je dostigao 27,9 teraflopsa. Odmah iza njega plasirao se još jedan Plavi gen, sa Univerziteta u holandskom gradu Groningenu, koji je postigao 27,4 teraflopsa.

Poređenje proizvođača pruža zanimljivu sliku top-liste. Više od polovine superkompjutera sa liste (51,8 posto) su IBM-ovi sistemi, što predstavlja porast u odnosu na novembarsku listu kada ih je bilo oko 43 posto. Na drugom mestu među proizvođačima nalazi se kompanija Hewlett-Packard, koja ima 26,2 posto superkompjutera na listi (34,8 posto u novembru 2004. godine). Na trećem mestu je kompanija Silicon Graphics (4,8 posto), a slede je kompanije Dell, Cray i NEC sa 4,2 posto, 3,2 posto i 1,8 posto sistema na top-listi, redom.

Analitičari, ali i predstavnici proizvođača, ističu veliki broj promena koje su se dogodile između dva objavljivanja liste najbržih superkompjutera. Ed Turkel iz kompanije Hewlett-Packard, naprimer, smatra da razlog za promenljivost liste treba tražiti u činjenici da proizvođači brzim tempom isporučuju nove sisteme kupcima. "Tržište superkompjutera se ne širi na gornjem kraju top-liste najbržih, već na njenom dnu. Već sada na tržištu imate servere koji se prodaju za manje od 250.000 dolara, dok blistavi Plavi gen zauzima veoma, veoma mali deo tržišta" kaže, ne bez zavisti, Turkel.

Brojke govore u prilog Turkelovom stanovištu. Polovinu superkompjutera plasiranih u prvih deset na listi iz novenbra 2004. godine, zamenili su novi sistemi, dok je za samo šest meseci sa liste ispao neverovatan broj superračunara – 201 sistem sa dna novembarske liste, više se ne nalaze na listi.

Neki analitičari ističu uspeh superkompjutera Mare Nostrum koji je pomerio centar evropskog superračunarstva, koji se tradicionalno nlaazio u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj, dok drugi, pak, navode uspeh koji je postigao operativni sistem Linux koji je instaliran na osam od deset prvoplasiranih superkompjutera.

Kada su u pitanju proizvođači procesora, Intelovi procesori se nalaze u 333 sistema na listi; procesor Pentium 4 se nalazi u 175 sistema, a procesor Itanium 2 u 79 sistema. IBM-ovi procesori iz serije Power se nalaze u 77 superkompjutera, HP-ovi procesori PA RISC u 36 sistema, a procesori Opteron kompanije AMD, nalaze se u 25 superračunara.

Gledano po regionima, daleko najveći broj superkompjutera sa liste nalazi se u SAD, čak 294 sistema (274 u novembru). U Japanu se nalazi 23 superkompjutera, a u ostalim delovima Azije 58 superkompjutera. Evropski lider je Nemačka u kojoj se nalazi 40 sistema, ispred Velike Britanije u kojoj se nalaze 32 superračunara. Šest meseci ranije, poredak je bio obrnut – u Velikoj Britaniji su se nalazila 42 superkompjutera sa liste 500 najbržih a u Nemačkij 35.

Lista 500 najbržih se pravi na osnovu rezultata postignutih na referentnom testu Linpack namenjenom superkompjuterima. Autori testa su Univerzitet u Manhajmu (Nemačka), laboratorija Lorens Livermor (SAD) i Univerzitet Tenesija (SAD), a lista se dva puta godišnje ažurira novim rezultatima. (G.B.)

U saradnji sa mikro.co.yu