Ni blizu Evropskoj uniji

»Da bi ulazak u EU bio realan i za 15 godina, posao mora da se počne već danas. To kažem zato što proces pristupanja Evropskoj uniji predstavlja između ostalog  usaglašavanje sa zakonodavstvom EU koje danas iznosi 100.000 pravnih akata. Da bi se proces uspešno sproveo, potrebna nam je efikasna državna uprava«, kaže za B92 Ana Trbović, pomoćnik ministra za ekonomske veze sa inostranstvom i rukovodilac Sektora za evropske integracije u ministarstvu.

Ona kaže da smo mi ipak na korak od sporazuma koji nas približavanja Evropi.

»Mi smo sa predstavnicima EU imali pet tehničkih sastanaka u okviru zajedničke konstitutivne grupe SRJ-EU i taj proces je završen. Sledeći korak je studija izvodljivosti EU odnosno ocena da je naša zemlja spremna da započne pregovore«, objašnjava ona.

Gospođa Trbović naglašava da EU neće pregovare sa dve zemlje, već samo sa jednim sagovornikom, jednom carinskom stopom, te da se zato insistira na usklađivanju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore.

»To govori u prilog činjenici da je prvi korak na kom mora zaista mnogo da se radi uglavnom trgovinski. Od nas se očekuje usklađivanje našeg unutrašnjeg tržišta kako bi ušli u ugovorni odnos sa EU«, kaže ona.

Ana Trbović naglašava da u oblasti privrede sledi ozbiljan rad na Analizi uticaja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU na našu privredu.

«Studija će pomoći u pripremama za pregovore, a Analiza dobiti i troškova pristupanja daće nam odgovore da li je našoj privredi potrebno recimo sedam ili 13 godina za pripremu ulaska u EU. Privreda mora da se pripremi za konkurenciju koju sada ne bi izdržala», objašnjava ona.

Potrebna obuka kadrova

Istovremeno sa pripremama privrede potrebno je ozbiljno pripremiti i administraciju. Pomoćnica Gorana Pitića kaže da je maja prošle godine započet proces organizacije administracije Srbije  za potrebe pridruživanja EU kroz obrazovanje sektora za evropske integracije u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a u septembru je formiran Savet za evropske integracije koji čine premijer i 13 ministara.

»Savet je najviše savetodavno  telo, nakon čega je formirano i operativno telo za međuministarsku saradnju, odnosno Komisija za koordinaciju pristupanja EU  Republike Srbije koju čine uglavnom pomoćnici ministara, као i pojedini zamenici и једаn ministar. Sledeći korak biće obrazovanje jedinica za evropske integracije u svakom ministarstvu. Priprema se i strategija obuke državnih činovnika, koja će se odvijati u saradnji sa saveznom kancelarijom za pridruživanje SRJ EU. Od februara obuku finansijski pomaže sama Evropska unija», kaže gospođa  Trbović.

Ona naglašava da je pored učinjenih značajnih reformi vidljiva i podrška Vlade Srbije na približavanju Evropi, a da je cilj da ljudi koji rade na problematici ulaska u EU tu ostanu sve dok posao ne bude obavljen do kraja.

«Mi ćemo vremenom u našoj administraciji obučavati sve više i više ljudi na ovom poslu i veoma je važno da oni na tom poslu ostanu sve dok ne uđemo u EU i to bez obzira ko je na vlasti, jer je ovo dugoročan cilj gde je stečeno iskustvo i insitutucionalno pamćenje uslov za uspeh”, kaže ona.

Sa druge strane kooordinacija njihovog rada najbliža je slovenačkom modelu koji podrazumeva dobru koordinaciju ministarstava koja imaju jake jedinice za evrospke integracije.

«Tu koordinaciju na republičkom nivou obavlja Sektor za evropske integracije. Veoma je važno na kraju i da u procesu pripreme učestvuju svi jer pristupanje EU tiče se svih nas. Zato je potrebna široka društvena podrška i Vlada Srbije će obaveštavati javnost o uticaju pridruživanja EU na Srbiju i o tome šta radimo da bi uspešno sproveli proces. Upravo zato nam je jedan od prioriteta i strategija komunikacije prema građanstvu», zaključuje gospođa Ana Trbović.

Ona podseća da se već sada deo naših građana može upoznati sa aktivnostima na ovom polju putem internet prezentacije Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije http://www.mier.sr.gov .

Primedbe i zamerke

Sve ove procese i zadatke drugi stručnjaci ipak ne vide na ovakav način. Mnogi čak državi i političarima zameraju da nije dovoljno angažovana na

Ovim pitanjima niti ima viziju kako da državu koja još nije ni osnovana odvedu u Evropu.

Osnovni problem je što nemamo definisanu državu koja treba da učini jednu vrstu spoljnopolitičkog troskoka, kaže saradnik Instituta za evropske studije Jovan Teokarević.

»Znači, nema potpisnice sporazuma sa Savetom Evrope, sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i nema potpisnice za ulazak u Partnerstvo za mir. Posebno što u odnosu na postoktobarski plan kasnim godinu i po dana. Evo i primera. U novembru 2000. godine planirano je da do leta naredne uđemo u Savet Evrope«, kaže Teokarević.

Njegovo mišljenje podudara se i sa stavom Olivera Nikolića, naučnog koordinatora procesa harmonizacije prava koje radi Institut za uporedno pravo u Beogradu.

»Država kao da nema konačan stav i opredeljenje da se ozbiljno posveti ovome. Evropska unija i Savet Evrope insistiraju na jednom pregovaraču, a mi imamo dve države. Čak i kad se ustanovi jedan pregovarač, uticaj republika na pregovarača biće veoma velik i to je pitanje koje je ostalo nerešeno. Uz to postoji nekoliko centara koji se bave ovim poslom. Potrebno je naći mehanizme da napori kako Srbije tako i Crne Gore za približavanje Evropi budu dobro koordinirani. I da dobar deo posla više obavljaju naučne institucije, a ne državni organi«, kaže Nikolić.

Posmatrajući politički plan, vidimo i razlike između zemalja koje konkurišu za ulazak u Evropu.

«Naša zemlja se po uslovima razlikuje od 10 kandidata pozvanih da se 2004. godine uključe u EU. Od ovih zemalja osam je postkomunističkih i za njih su važili ekonomski i pravni uslovi. Za zemlje Zapadnog Balkana važe i politički uslovi. Znači, zemlje - bivša Jugoslavija, minus Slovenija, plus Albanija, imaju drugačiji model prbližavanja EU od svih do sad. Mi potpisujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok je za prethodne važio samo sporazum o približavanju. U sporazumu koji važi za Zapadni Balkan prioritet je i obaveza država da regulišu i razvijaju regionalnu saradnju. Ta obaveza nikada pre nije postojala i ako na tom terenu ne stvorimo malu EU niko nam neće verovati da to možemo u zajednici tako velikoj i ozbiljnoj kao što je Evropska unija«, kaže Teokarević.

Svugde otvorena pitanja

On objašnjava da se zemlje koje čekaju pred EU razlikuju, jer su Makedonija i Hrvatska tokom 2001. godine potpisale sporazum, a ostale tri nisu ni blizu.

»Za SRJ i BiH tek treba da se radi studija izvodljivosti koju radi EU i za to nema unapred datih rokova. Njen ishod obavezno mora biti potvrdan. Tome treba dodati i nekoliko praktičnih problema. Proces odlučivanja u budućoj zajednici je na republikama. Tu je i pitanje podele nadležnosti, a nismo sigurni ni u pitanje da li postoji konsenzus u političkoj eliti da je Evropa naš prioritet«, objašnjava on.

Dok u Bugarskoj, prema rečima Teokarevića, postoji jasan stav da je ulazak u Evropu najveći prioritet na kom intenzivno radi 650 državnih službenika, kod nas nema ozbiljne političke elite koja shvata da je put u Evropu naša sudbina.

Ipak ima i olakšavajućih okolnosti, kaže naš sagovornik. »Ono što nam olakšava posao jeste to što su se Savet Evrope, Evropska Unija i NATO ujedinili oko političkih uslova koje svaka zemlja mora da ispuni. I tako je zaista lakše. Sa druge strane, međutim treba jasno reći da nema gvozdenog zakona koji će propisati da naša zemlja u EU ulazi za pet, deset ili 15 godina.

»Mnoge će se vlade menjati, ali je potrebno stvoriti takav ambijent da neće biti važno ko je na vlasti, kao što je to slučaj sa Poljskom gde se stalno smenjuju levica i desnica a reforme nimalo ne posustaju. Isto tako treba znati da u budućnosti neće biti grupnog prijema u EU, objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o kadrovima potrebnim da iznesu čitav proces, Teokarević naglašava da se u Srbiji iz budžeta finansira možda sedam stručnjaka i isto toliko na saveznom nivou.

»U Sloveniji se, recimo, neprekidno obučava i finansira 4.000 ljudi od koji je već 360 obučeno da rade u Briselu za interese svoje zemlje. Kod nas postoji ljudski potencijal koji se može upregnuti u evropsko kolo, ali ne treba zaboraviti da naš put u Evropu ide preko Sarajeva, Zagreba, Skoplja, Tirane«, zaključuje Teokarević.

Politika, pravo, ekonomija

Ipak, to je samo politički deo priče o ulasku u veliku evropsku porodicu. Pored ovog, preostaje rad na ekonomskom i pravnom aspektu.

Pravnim delom bavi se Insitut za uporedno pravo, koji već više od godinu dana radi na harmozaciji i izradi harmonigrama.

»Harmonizacija prava država Evropske unije predstavlja složen proces usklađivanja našeg i evropskog zakonodavstva. Ona se može podeliti na tri vrste: ljudska prava, gde je poseban naglasak na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koju će naša država ili kao Jugoslavija ili kao zajednica država potpisati ulaskom u Savet Evrope. Druga vrsta predstavlja prilagođavanje pravnog poretka izvornom pravu EU i takozvanoj Beloj knjizi II, dok treću čini implementacija u domaćem pravosuđu i ova faza koincidira sa prijemom u EU. Harmonigram je tabelarni presek domaćeg zakonodavstva u odnosu na zakone, uredbe i odluke EU. On podrazumeva potpuni popis postojećih domaćih zakona i stoji naspram kolone potrebnih  zakona. Kada se ispune ti, uslovno rečeno, osnovni podaci, radi se na identifikaciji same nesaglasnosti. Da li adekvatan zakon postoji, da li se uklapa sa evropskim i u čemu se ne uklapa i šta je potrebno učiniti – doneti novi ili modifikovati stari. Ili u domaćem zakonodavstvu uopšte nama takvog zakona i treba ga doneti? Dakle, jedna potpuna analiza svakog akta i svake odredbe. Harmonigramom se snima stanje kako bi se pristupilo promenama. Za njega postoje i suštinski i formalni razlozi za Akcioni plan koji je osnov za Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju«, kaže direktorka instituta i saradnik na projektu Vesna Rakić Vodinelić.

Ona procenjuje da će do kraja 2003. godine biti urađeno 70 odsto posla na kom radi pedesetak ljudi angažovanih iz nekoliko instituta i nevladinih organizacija.

Pozitivne tendencije u pravu

Najdalje se odmaklo u oblasti ljudskih prava, kaže direktorka Insituta za uporedno pravo Vesna Rakić Vodinelić.

Iako nije sve potpuno prilagođeno, postoji pozitivna tendencija, kaže ona dodajući da, međutim, ima oblasti na kojima treba još mnogo uraditi.

»To se posebno odnosi na ispunjavanje nekih standarda. Recimo u standarde spada okončanje postupaka u razumnom roku. Kod nas sudski postupci neoravdano dugo traju, što za posledicu ima nadoknadu štete koju država mora da isplati. Pored toga, tu je recimo i pravo na nezavisnu sudsku zaštitu, biračko pravo, pravo u školstvu i tako dalje. Druga faza je drugačija, ali i teža i predstavlja poštovanje jedne recepture organa EU, odnosno zahteve koji se postavljaju pretendentima. Bela knjiga ima 23 poglavlja koja se bave pravnom oblasti i ona predstavlja samo deo pravne regulative. Nama tu predstoji ozbiljno prilagođavanje acquis communautaire, odnosno direktivama, preporuka i konvencijama država članica.

Vesna Rakić Vodinelić podseća na to da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisuju samo zemlje Zapadnog Balkana.

»Za neke druge zemlje, kao što je recimo Češka, važi drugačiji sporazum. No kada se jednom zaključi Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji, to ne znači da ste primljeni, već samo označava period u kom pored prava možda važniji deo predstavlja rad na ekonomskom poreku i stabilnosti državnih instistucija«, kaže ona.

Vodinelić podseća na to da ne treba zanemariti još jednu vrstu harmonizacije specifičnu samo za nas.

»To je usklađivanje poredaka Srbije i Crne Gore posebno na ekonomskom planu, kada se zna da postoje dve centralne banke, dve monete i činjenica da je Crna Gora donela niz ključnih zakona  - o preduzećima, trgovačkim društvima, carinama stečaju...«, objašnjava Vodinelić.

Ima oblasti koje su uglavnom harmonizovane, bar normativno, ali i one koje su potpuno neprilagođene.

»Oblasti intelektualne svojine i računovodstva su uređene, ali nemaju praktičnu primenu, dok u drugu kategoriju potpuno neuređenih spadaju poljoprivreda i životna sredina«, kaže za B92 koordinator projekta harmonizacije Oliver Nikolić.

Nedovoljno kadrova

Problem je po njegovim rečima neorganizovanost čitavog rada na harmonizaciji, ali i činjenica da naša država nema konačni oblik.

Podsetimo da u Srbiji, Crnoj Gori i na saveznom nivou ima desetak institucija i sektora koji se bave ovom problematikom, a država ne finansira projekat izrade harmonigrama već to čini švajcarska Agencija za saradnju i razvoj.

Na pitanje da li Srbija ima dovoljno kadrovskog potencijala da iznese proces približavanja Evropi, Vesna Rakić Vodinelić veoma je jasno odgovorila: »Nema. Nema ni onog što je pomoglo Sloveniji, da čitav korpus ljudi koji se bavi približavanjem Evropi bude stalan bez obzira na to ko je na vlasti. U Bugarskoj je na ovom poslu stalno aktivno 650 ljudi, a kod nas, ne znam da li je i trećina«, kaže gospođa Vodinelić.

Ona smatra da će Jugoslavija potpisati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji krajem 2003. ili tokom 2004. godine, dok njen kolega Nikolić smatra da će se to dogoditi u periodu od 2004. do 2007. godine.

Nakon svega, jasno je da je pred našom državom, koja još uvek nije ni potpuno artikulisana, veoma dugačak put čije se trajanje trenutno ne može ni pretpostaviti.