Teška artiljerija

Otvoreni rat Vlade i Karića vratio je puni "sjaj" teškoj govorničkoj artiljeriji čiju smo grmljavinu slušali u vreme najžešćih obračuna Miloševićevog režima i tadašnje demokratske opozicije. Sporovi - i privredno-finansijski, i politički, i svake druge vrste - ovde i dalje nemaju karakter kultivisanih razlika u interesima, ovde je to nemilosrdna borba u kojoj se oponent napada svim raspoloživim sredstvima. I tako, sve do neke nove nagodbe.

Načepljeni Karići oslikali su proteklih dana vladu Vojislava Koštunice tako mračnim bojama da svi "nenarodni", "izdajnički" i drugi štetočinski režimi sa kojima smo imali posla, deluju sasvim benigno u odnosu na ovo sadašnje zlo koje se nadvilo nad Srbijom. Ova spoznaja javila se braći Karić onoga trenutka kada je država rešila da se pozabavi svojim interesima u poslovima sa BK imperijom. E, sad, zašto nadležni organi i ranije nisu valjano brinuli o "profitu" države, i zašto se vlada toga setila tek kad su Karići krenuli u osvajanje vlasti - drugo je pitanje. Jasno, ova dosadašnja nebriga države za svoje interese nikad ne bi bila povod da se Karići obruše na vladu. Da nije dirnuo u materijalne interese familije, Koštunica bi se i dalje lagodno kitio lentom "patrijarha srpske demokratije" koju mu je dodelio Bogoljub Karić. Ovako, postao je "šef mafije" i "i najcrnji grobar".

Iskustvo sa Živkovićevom "Sabljom" pokazalo je da narod nema ništa protiv da država malo pojuri osiljene moćnike, čak mu i ne smeta ako, u interesu pravde i pravičnosti, to učini i na malo grublji način. Ne prvi put, aktuelna vlast koja je bila žestoki kritičar prethodne vlade, de fakto nastavlja poslove svojih smenjenih prethodnika. Obračun sa korupcijom i sumnjivim biznisom na štetu države je neka vrsta nove "Sablje", i tu Vlada može računati na simpatije javnosti. Doduše, Karićev domaćinski imidž, populistička demagogija i estradni novobogataški sjaj nisu zanemarljivo oružje u pridobijanju javnosti na svoju stranu. Ako stvar sa Karićima ne istera na čistac, Vlada može izgubiti dosta poena, možda i presudnih za njenu budućnost. Sadašnja opozicija - taman kao nekad G17 Plus i DSS - ne propušta da glavni problem vidi u samoj Vladi. Eventualne nesolidnosti u BK imperiji manje bodu oči onima koji bi da zamene sadašnju vlast. Na Vladi je da pokaže ima li snage i sposobnosti da principijelno okonča jedno krupno pitanje koje je otvorila.