Na današnji dan, 2. decembar

Umrli Kortes i Popović, Napoleon car Francuske, bitka kod Austerlica, Monroova doktrina, rođen Sera, nožić za brijanje, nuklearna fisija, osnovani Ujedinjeni Arapski Emirati, prvo veštačko srce, ubijen Eskobar, bankrot Enrona, EUFOR 

1254. Kralj Sicilije Mafred u bici kod Fođe pobedio papsku vojsku i zadržao kraljevstvo.

1547. Umro španski osvajač Ernan Kortes. Zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner Nove Španije postao 1522.

1804. Papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske.

1805. Napoleon u bici kod Austerlica, Bici tri cara, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1823. Predsednik SAD Džejms Monro u Kongresu SAD objavio dokument, Monroovu doktrinu, kojim je proklamovana izolacionistička politika SAD. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima" dobila jako nacionalno obeležje.

1848. Austrijski car Ferdinand I abdicirao u korist Franca Jozefa I.

1852. U Francuskoj proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.

1859. Rođen francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda, poentilizma.

1859. Izvršena smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata.

1901. Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom. Kasnije nožići te namene nezvanično dobili naziv žilet po francuskom izgovoru prezimena tog pronalazača.

1942. Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari, predvođeni Enrikom Fermijem, radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1950. Odlukom Ujedinjenih nacija bivša italijanska kolonija Eritreja ušla u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954. Senat SAD izrekao javni prekor senatoru Džozefu Mekartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971. Osnovana federacija Ujedinjeni Arapski Emirati, od šest emirata u Persijskom zalivu, odsno Abu Dabija, Dubaija, Šardže, Adžmana, Um al Kajvajna i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.

1971. Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.

1972. U požaru tokom muzičkog pop-festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu poginulo najmanje 50 ljudi.

1982. Hirurg Vilijam de Vris na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti ugradio prvo veštačko srce, od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, s tim srcem živeo 112 dana.

1990. Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.

1993. U pucnjavi pri pokušaju hapšenja kolumbijska policija ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara.

1994. Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život izgubilo oko 140 ljudi.

1998. Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni u Bijeljini uhapsili Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. Krstić 2. avgusta 2001. osuđen na 46 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog tribunala 19. aprila 2004. ukinulo prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

2000. U Beogradu umro istaknut srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Mića Popović.

2001. Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron, podnela molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. Najveći bankrot u istoriji SAD, izazvao veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.

2003. Tribunal u Hagu izrekao kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru VRS koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995.

2004. U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva snage Evropske unije, EUFOR, preuzele mandat od Snaga za stabilizaciju mira u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO-a u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je 7.000 vojnika iz 33 države, imenovan britanski general-major Dejvid Liki.