Kome (ne) veruju građani

Ukoliko pretpostavimo da 5 miliona ljudi ima glasacko pravo u Srbiji, a da je 2 miliona jos uvek zadrzalo anahroni vrednosni sistem, pa da idemo dalje i opet pretpostavimo da dnevno 50 ljudi uskladi svoj aksioloski sistem sa vremenom u kojem zive (budimo realni, pretpostavimo nemoguce), ispada da ce srpsko drustvo shvatiti vreme u kojem zivi za 110 godina.
Ako ovo sagledavamo pod vidom vecnosti, mozemo biti optimisti.

Prvo žitelji države Srbije nisu građani već roblje. Građanin je uzvišena reč odkako postoji građansko društvo, stari Rim, a građanin osoba za poštovanje.
Mi prvo ne poštujemo sami sebe a od aktuelne vlasti to ne možemo ni očekivati. Otuda i vera u institucije države postoji samo kod onih koji imaju korist od te iste države a to su političari i mafija. Političari jer donose zakone i pod njihovim okriljem pribavljaju sebi korist ili ih ne donose da ne bi bili pod udarom istih, a mafija jer su priznati i zaštićeni svedoci, a neki i poznati "književnici" za koje zakon ne važi. Mnogi mafijaši "čitaj građani" se slobodno šetaju institucijama
ove države dok jedan deo se izležava i piše knjige po srpskim zatvorima, a na grbači građana, dok oni što bi trebalo da su pravi i poštovani građani zaviruju u kontejnere i kao diskriminisana i povlašćena klasa tetura pod teretom nameta svake vrste a bez ikakvih prihoda.
Pod takvim pritiskom na građane, čitaj roblje, pojavila se vera i u sina božijeg, Isusa Hrista, otuda danas Srbin veruje samo u nebo. Svi ostali koje je birao i postavljao u ime novonastale demokratije su ispunili svoja
očekivanja a izneverili očekivanja birača tako da možemo samo uskliknuti
"Slava im", čast izuzecima.
Po svemu navedenom siguran sam da mladi narštaji, naša budućnost, veruju samo u političare i mafiju kao najuvaženiju instituciju države Srbije. Zasigurno i najmoćniju i isplativiju Propast.

Ljubiteljima autoritarne vlasti preporucio bih da procitaju Domanovica koga su ocito propustili tokom skolovanja .Srbija je imala isuvise autoritarnih vladara, a zvezdane trenutke dosegla je pod demokratskim vladama.
Demokratija se tesko gradi. Ali jedini je oblik vlasti koji je u drzavama gde je instaliran dao dobre rezultate odnosno napravio bogate drzave, sa visokim zivotnim standardom zaposlenih. To sto ljudi koji se karakterisu kao lopovi imaju toliki uticaj je zabrinjavajuce, a o tome nevise treba da se zabrinu oni sto glasove dadose Karicu, sto su godimama pre toga glasali za Socijaliste. Glasaci radikala treba da znaju ko najvise prica o postenju.

Srbija treba da se vrati Karadjordjevicima, da postane Ustavna Monarhija. To bi podiglo rejting Srbije i podstaklo razvoj demokratije.
Srbija kakva je danas nazalost samo ide u propast...

Lično, ne verujem ministrima policije i pravde, ne samo zbog toga što policija pendrekom obezbeđuje vladavinu prava, nego zbog toga što su obojica iz iste stranke. Normalno bi bilo da ne budu postavljani po partijskoj liniji, a ako već jesu, kao što je kod nas slučaj, onda bar da budu iz različitih stranaka kako bi jedan drugog kontrolisali.

Obrnuto. Gradjani Srbije i tekako razumeju situaciju. Od 5 oktobra ni jedan lopov nije uhapsen ni jedan privredni i politicki kriminalac nije uplatio neplacene poreze ili vratio pare napravljene na pozajmicama i kupovinama preko veze i organizovanoj mafijaskoj inflaciji da njihovu pozajmicu od 1miliona dolara pretvori u 1000 dolara. Srbi to znaju i SVI znaju koji drugovi su u pitanju. Apatija nema veze sa demokratijom i cvrstom rukom komunistickog profila. Nasta analiticar aluzira(mozda on licno to prizeljkuje)Srbi hoce vladavinu prava sto moze da im sluzi na cast. Jedino neznaju kako da je dobiju i kako da kriminalci budu kaznjeni a ne da kriminalci kupuju fabrike koje su oni prvo unistili i pokrali i sa istim pokradenim parama ih otkupljuju. Tako da su Srbi i tu u pravu jer shvataju ko stoi u najvecem broju privatizacija. Srbiji zato za brz oporavak trebaju politicari i stranke koje ce u programu da imaju. Otkriti i dokazati ko je krao i ko krade i hitro oduzeti pokradeno a kradljivce smestiti gde pripadaju.

Ne verujem nikome, ali cu svoju jedninu nadu izraziti glasanjem za LDP.

To što toliko ljudi gleda na proces privatizacije kao na pljačku dovoljno govori o tome kako je ista izvedena.
Srbija definitivno pripada lopovima, legalnim ili nelegalnim svejedno, a ne gradjanima.
Na kraju da dodam da nemam ništa protiv uspešnih poslovnih ljudi, ali kada većini pogledate u biografije jasno je zašto Srbiji ovako ide. Još jednom da dodam: čast izuzecima koji su se pošteno obogatili.

Ne verujem policiji. Ne verujem premijeru. Ne verujem lekarima. Ne verujem predsedniku drzave Srbije. Ne verujem Skupstini. Ne verujem bankama. Ne verujem prodavcima. Ne verujem sunarodnicima...imam jako malo prijatelja kojima verujem i to je sve.

Moj komentar se odnosi na onih 46 % koji veruju da je komunizam, u osnovi, dobar sistem uredjenja /drzave/: Marks je 3 puta bankrotirao, iako je 2 puta nasledio znacajnu imovinu! Sovjetski Savez, po prirodnim resursima, daleko najbogatija zemlja na svetu bankrotirao je nakon, po narod vise nego teskih, 80 godina. Komunizam je ordinarna utopija; davno je odzvonilo utopistima, svih vrsta i boja. Demokratija i kapitalizam nisu idealni, ali dokazano funkcionisu.

Kojoj instituciji da verujemo u Srbiji, decembra 2005? Zao mi je sto nisam bila ucesnik istrazivanja. Verujete premijeru, naivnom do bola, neumesanom ni u sta? Da verujem likovima koji su svi do jednog vezani na neki nacin za strasnu pricu o ubistvu dr Zorana Djinjdica? Kako da verujem onome ko je dao Dejanu Mihajlovu da procita sramno priznanje o ubistvu, onome kome je i dan danas ON desna ruka, policiji koja hapsi Milana Obradovica, a pusta iz pritvora ubice...ili mozda pravosudju koje vode Stojkovic i osvete zeljna Vida Skero? Partijskim radnicima, DB, kleru u crkvi? Onima kojima je jedini cilj da vrate Milosevicev rezim nazad? Ja verujem jos samo svojoj zdravoj pameti da razlikujem dobro od zla, ubice od zrtava, lopove od postenih i politicare od mufljuza.

Ukoliko pretpostavimo da 5 miliona ljudi ima glasacko pravo u Srbiji, a da je 2 miliona jos uvek zadrzalo anahroni vrednosni sistem, pa da idemo dalje i opet pretpostavimo da dnevno 50 ljudi uskladi svoj aksioloski sistem sa vremenom u kojem zive (budimo realni, pretpostavimo nemoguce), ispada da ce srpsko drustvo shvatiti vreme u kojem zivi za 110 godina.
Ako ovo sagledavamo pod vidom vecnosti, mozemo biti optimisti.

Prvo žitelji države Srbije nisu građani već roblje. Građanin je uzvišena reč odkako postoji građansko društvo, stari Rim, a građanin osoba za poštovanje.
Mi prvo ne poštujemo sami sebe a od aktuelne vlasti to ne možemo ni očekivati. Otuda i vera u institucije države postoji samo kod onih koji imaju korist od te iste države a to su političari i mafija. Političari jer donose zakone i pod njihovim okriljem pribavljaju sebi korist ili ih ne donose da ne bi bili pod udarom istih, a mafija jer su priznati i zaštićeni svedoci, a neki i poznati "književnici" za koje zakon ne važi. Mnogi mafijaši "čitaj građani" se slobodno šetaju institucijama
ove države dok jedan deo se izležava i piše knjige po srpskim zatvorima, a na grbači građana, dok oni što bi trebalo da su pravi i poštovani građani zaviruju u kontejnere i kao diskriminisana i povlašćena klasa tetura pod teretom nameta svake vrste a bez ikakvih prihoda.
Pod takvim pritiskom na građane, čitaj roblje, pojavila se vera i u sina božijeg, Isusa Hrista, otuda danas Srbin veruje samo u nebo. Svi ostali koje je birao i postavljao u ime novonastale demokratije su ispunili svoja
očekivanja a izneverili očekivanja birača tako da možemo samo uskliknuti
"Slava im", čast izuzecima.
Po svemu navedenom siguran sam da mladi narštaji, naša budućnost, veruju samo u političare i mafiju kao najuvaženiju instituciju države Srbije. Zasigurno i najmoćniju i isplativiju Propast.

Ljubiteljima autoritarne vlasti preporucio bih da procitaju Domanovica koga su ocito propustili tokom skolovanja .Srbija je imala isuvise autoritarnih vladara, a zvezdane trenutke dosegla je pod demokratskim vladama.
Demokratija se tesko gradi. Ali jedini je oblik vlasti koji je u drzavama gde je instaliran dao dobre rezultate odnosno napravio bogate drzave, sa visokim zivotnim standardom zaposlenih. To sto ljudi koji se karakterisu kao lopovi imaju toliki uticaj je zabrinjavajuce, a o tome nevise treba da se zabrinu oni sto glasove dadose Karicu, sto su godimama pre toga glasali za Socijaliste. Glasaci radikala treba da znaju ko najvise prica o postenju.

Srbija treba da se vrati Karadjordjevicima, da postane Ustavna Monarhija. To bi podiglo rejting Srbije i podstaklo razvoj demokratije.
Srbija kakva je danas nazalost samo ide u propast...

Lično, ne verujem ministrima policije i pravde, ne samo zbog toga što policija pendrekom obezbeđuje vladavinu prava, nego zbog toga što su obojica iz iste stranke. Normalno bi bilo da ne budu postavljani po partijskoj liniji, a ako već jesu, kao što je kod nas slučaj, onda bar da budu iz različitih stranaka kako bi jedan drugog kontrolisali.

Obrnuto. Gradjani Srbije i tekako razumeju situaciju. Od 5 oktobra ni jedan lopov nije uhapsen ni jedan privredni i politicki kriminalac nije uplatio neplacene poreze ili vratio pare napravljene na pozajmicama i kupovinama preko veze i organizovanoj mafijaskoj inflaciji da njihovu pozajmicu od 1miliona dolara pretvori u 1000 dolara. Srbi to znaju i SVI znaju koji drugovi su u pitanju. Apatija nema veze sa demokratijom i cvrstom rukom komunistickog profila. Nasta analiticar aluzira(mozda on licno to prizeljkuje)Srbi hoce vladavinu prava sto moze da im sluzi na cast. Jedino neznaju kako da je dobiju i kako da kriminalci budu kaznjeni a ne da kriminalci kupuju fabrike koje su oni prvo unistili i pokrali i sa istim pokradenim parama ih otkupljuju. Tako da su Srbi i tu u pravu jer shvataju ko stoi u najvecem broju privatizacija. Srbiji zato za brz oporavak trebaju politicari i stranke koje ce u programu da imaju. Otkriti i dokazati ko je krao i ko krade i hitro oduzeti pokradeno a kradljivce smestiti gde pripadaju.

Ne verujem nikome, ali cu svoju jedninu nadu izraziti glasanjem za LDP.

To što toliko ljudi gleda na proces privatizacije kao na pljačku dovoljno govori o tome kako je ista izvedena.
Srbija definitivno pripada lopovima, legalnim ili nelegalnim svejedno, a ne gradjanima.
Na kraju da dodam da nemam ništa protiv uspešnih poslovnih ljudi, ali kada većini pogledate u biografije jasno je zašto Srbiji ovako ide. Još jednom da dodam: čast izuzecima koji su se pošteno obogatili.

Ne verujem policiji. Ne verujem premijeru. Ne verujem lekarima. Ne verujem predsedniku drzave Srbije. Ne verujem Skupstini. Ne verujem bankama. Ne verujem prodavcima. Ne verujem sunarodnicima...imam jako malo prijatelja kojima verujem i to je sve.

Moj komentar se odnosi na onih 46 % koji veruju da je komunizam, u osnovi, dobar sistem uredjenja /drzave/: Marks je 3 puta bankrotirao, iako je 2 puta nasledio znacajnu imovinu! Sovjetski Savez, po prirodnim resursima, daleko najbogatija zemlja na svetu bankrotirao je nakon, po narod vise nego teskih, 80 godina. Komunizam je ordinarna utopija; davno je odzvonilo utopistima, svih vrsta i boja. Demokratija i kapitalizam nisu idealni, ali dokazano funkcionisu.

Kojoj instituciji da verujemo u Srbiji, decembra 2005? Zao mi je sto nisam bila ucesnik istrazivanja. Verujete premijeru, naivnom do bola, neumesanom ni u sta? Da verujem likovima koji su svi do jednog vezani na neki nacin za strasnu pricu o ubistvu dr Zorana Djinjdica? Kako da verujem onome ko je dao Dejanu Mihajlovu da procita sramno priznanje o ubistvu, onome kome je i dan danas ON desna ruka, policiji koja hapsi Milana Obradovica, a pusta iz pritvora ubice...ili mozda pravosudju koje vode Stojkovic i osvete zeljna Vida Skero? Partijskim radnicima, DB, kleru u crkvi? Onima kojima je jedini cilj da vrate Milosevicev rezim nazad? Ja verujem jos samo svojoj zdravoj pameti da razlikujem dobro od zla, ubice od zrtava, lopove od postenih i politicare od mufljuza.