Nejasno i šta je Srbija

SRBIJA ima institucionalne i administrativne kapacitete da sama ide u EU, što nije slučaj sa Crnom Gorom, ali izgleda da Srbija to u ovom trenutku ne želi - zaključila je, pored ostalog, Džudi Bat u svom opsežnom istraživanju "Pitanje Srbije", koje je na osamdesetak stranica objavio Institut EU za bezbednosna istraživanja iz Pariza.

Džudi Bat, kao što je juče ocenila u razgovoru za "Novosti", zaključuje da "pet godina posle pada Slobodana Miloševića još uvek nije jasno kuda Srbije ide, šta je ili, čak, gde je Srbija". Pa, "podvukla crtu" ovako: "Sve dok ne bude znala šta je i gde je, napredak Srbije ka EU biće ometen. Evropske integracije podrazumevaju funkcionalnu državu i utvrđene granice koje nedostaju Srbiji".

Batova nije potpuno uverena da u Srbiji postoji i potrebni nacionalni konsenzus da je pristupanje Evropskoj uniji prioritet.

- Dok sve najveće partije u Srbiji verbalno redom podržavaju integraciju u EU, postoji sumnja da bi čak i najveće pristalice tome dale prednost nad "nacionalnim pitanjem" Kosova - ako bi se suočile s izborom. Osim ovoga, iako javno mnjenje generalno veoma podržava evropske integracije, većina ne veruje da će se to brzo dogoditi - napisala je Batova u "Pitanju Srbije".

"IZ ČELjUSTI PORAZA"

PO njenom mišljenju, Srbija mora da redefiniše svoj nacionalni identitet i državni status kako bi bila sposobna da se integriše u EU. A zasad nije jasno ni da li će Srbija biti sposobna da to uradi.

S druge strane, ona upozorava evropsku elitu da je Srbija važna, s obzirom na broj stanovnika, položaj i veličinu teritorije, i da je zato od ključnog značaja za stabilnost celog regiona. Pogotovu s obzirom na njene "neizbežne političke i kulturne veze sa ostatkom bivše Jugoslavije, a naročito na 1,7 miliona Srba koji su sada žitelji novih susednih država".

Perspektiva ubrzanog napretka ka članstvu u EU je najbolji argument koji može biti ponuđen Srbiji, smatra Batova, pa postavlja pitanje:

- Da li su Srbi voljni da sarađuju? Jer, i dalje se osećaju izolovani, neshvaćeni i pogrešno tretirani od zapada, i još uvek se nisu razračunali sa štetnim nasleđem Miloševićeve rđave vladavine. Žele da se "pridruže Evropi", ali ne veruju potpuno u nju, i to osećanje je obostrano. Potrebno je da obe strane prevaziđu uzajamna nerazumevanja, tim pre što evropske integracije nude Srbiji mogućnost da zgrabi pobedu iz čeljusti poraza.

U delu studije "Srpsko nacionalno pitanje je u ćorsokaku", Batova ističe da se većina Srba slaže da je jugoslovenska ideja završena i zaključuje da je "Milošević suštinski odustao od projekta 'velike Srbije' 1995. godine u Dejtonu". Za nju to pitanje "ipak ostaje otvoreno".

SUMNjA U CRNU GORU

- VEROVATNO tokom sledeće godine, Srbija će se istovremeno susresti sa dve glavne stavke nezavršenih državnih poslova - budućnosti državne zajednice sa Crnom Gorom i budućnosti Kosova. Potrošenost istorijske ideje o "velikoj Srbiji" i Jugoslaviji ostavila je Srbe u dubokoj konfuziji, pa ne znaju kako da reorganizuju svoje nacionalno pitanje. A većina, jednostavno, više i ne voli ni da razmišlja o tome. Stoga Srbija mora da pokrene otvorenu istraživačku debatu radi redefinisanja svog nacionalnog identiteta i nacionalnih interesa.

Batova u istoj studiji upoređuje i argumente "crnogorskih nacionalista i srpskih SCG-skeptika" sa češko-slovačkim primerom. Sa vremenom kada su Slovaci bili na stanovištu da će obe republike ići brže u EU, ako idu odvojeno. Ona je uverena da su Beograd i Podgorica mnogo vremena potrošili na "harmonizaciju bez efekata", dok "EU i dalje duboko sumnja u Crnu Goru kao odvojenu državu".

- Studija o izvodljivosti Evropske komisije izražava ozbiljnu sumnju u mogućnost crnogorskih institucija da odgovore na zahteve brze evropske integracije - tvrdi Batova i ističe da "Srbija ima više institucionalnih i administrativnih kapaciteta da može lakše da ide sama, samo što izgleda da ona to u ovom momentu ne želi. Jer 55 odsto građana Srbije još favorizuje održavanje zajedničke države".

PAD ĐUKANOVIĆA?

- POSEBNO eksplozivno je pitanje da li će crnogorskim državljanima koji žive u Srbiji biti dato pravo da glasaju. Od odgovora na ovo pitanje može da zavisi i rezultat referenduma. Pregovori SCG sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju mogu biti prekinuti zbog namere Crne Gore da organizuje referendum o nezavisnosti u proleće 2006. S druge strane, u slučaju referendumskog neuspeha, Đukanovićeva vlada bi pala i bili bi održani novi opšti izbori - procenjuje Batova.

- Vodeći srpski političari, pre svega, premijer Koštunica, vide SCG kao najbolju šansu za Srbiju da se Kosovo zadrži kao konstitutivni deo SCG. A Crnogorci s razlogom mogu da se pitaju zašto da oni održavaju zajednicu kad je Srbiji glavna svrha da reši problem Kosova - zaključuje Džudi Bat.

NAVIJA ZA ALBANCE

DžUDI Bat vrlo otvoreno zagovara otcepljenje Kosova i tvrdi da će međunarodne granice Srbije zavisiti i od njegovog "konačnog statusa".

- Srbija će teško pronaći ne samo političke, već i nekoliko ključnih tehničkih uslova za svoju evropsku integraciju sve dok zadržava ovakav pravni, ali ne i faktički suverenitet nad Kosovom. Kosovo je breme koje Srbija sebi više ne može da priušti, niti može s njim da se nosi. Od rešenja za Kosovo zavisi hoće li Srbija postati funkcionalna država u modernom evropskom smislu ili će ostati nefunkcionalna kvazidržava. Zato sama Srbija treba da izabere, i to što pre - ocenila je Batova.

NEĆE SPREČITI

- VEĆINU Srba bi, verovatno, veoma zabrinuo nastavak smanjenja teritorije na kojoj mogu da se osećaju dobrodošlima i kao kod kuće. Ali, oni neće pokušati da spreče crnogorski odlazak iz zajednice, ako to bude volja većine u toj republici, što danas još nije slučaj - procenjuje Džudi Bat.