Više od šale

Grupa mladića prekjuče je ispred Opštinskog suda u Paraćinu glasno podržavala dvojicu momaka iz tog grada, optuženih za zlostavljalje svog vršnjaka obolelog od cerebralne paralize. Optužnica ih tereti da su ga vezali za drvo, skinuli mu odeću, a zatim ga žarili koprivom po genitalijama. Ceo "slučaj", koji se zbio pre dva meseca, sniman je mobilnim telefonom i razaslat na razne adrese. Hepening trojice nasilnika (jedan je još u bekstvu) posmatralo je tridesetak mladih, navijajući za - mučitelje. I, naravno, svi sem žrtve, koja je dugo krila "sramotu", govore o šali. Da stvar dokraja poprimi sve odlike socijalne patologije, postarali su se protestanti - logično je pretpostaviti da je reč o istim onim pristrasnim posmatračima - najavom mitinga podrške optuženicima.

Premda se stručnjaci još nisu upustili u procenu psihičkog stanja mučitelja, žrtve i posmatrača s jedne strane, te njihovih sociopsiholoških odnosa s druge, nesumnjivo je da uz paraćinsku storiju ide samo jedan epitet - nezdravo. Pitanje je, međutim, kako su "mladi, zdravi i pravi" ovi (mahom) momci stigli do - linča? Jer uprkos relativno lakim fizičkim posledicama zlostavljanja može se govoriti o linču: tu su "pravednici" pretvoreni u "šaljivdžije", pustopašna masa koja uživa u nevolji drugoga i "krivac". Napokon, tu je i drvo za koje je vezan on tako drugačiji od njih, nemoćan.

Razmatrajući sličnu nasilničku storiju u Rijeci - prebijanje mladića naočigled vršnjaka koji podržavaju nasilnike - prošlonedeljni Feral Tribjun citira Barbaru Koloroso koja u knjizi "Nasilnik, žrtva i posmatrač: Od vrtića do srednje škole", zaključuje da je nasilje naučeno ponašanje. I još da posmatrače tih scena, podjednako pasivne i navijače, rukovodi strah da se, ako nisu dovoljno udaljeni ili kooperativni, isto to može dogoditi i njima. Jasno je da u Srbiji, prekrivenoj krvlju iz ratova koji nisu vođeni i stešnjenoj između preovlađujuće bede i nesrazmerne moći finansijsko-kriminalne oligarhije stasale u ratu i uz njega, uspeva samo gola sila.

Nasilnici i žrtve su svuda oko nas, pa i u nama - stasavaju od malih nogu, hitro prelazeći put od nekažnjenog komadanja žaba do krda koje uživa u (seksualnom) ponižavanju bolesnog mladića. Obuzeti preživljavanjem ili, ređe, neumerenim sticanjem, roditelji nemaju vremena, a škola mogućnosti, da decu oduči od nasilnog ponašanja. Tako polako postajemo društvo nasilnika kojima je nanošenje bola samo šala koja se, gle ironije, brani mitingom.