Znamo ko je ubio Slavka Ćuruviju

Gospodin Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, najavio je u ovom intervjuu da bi u “najskorije vreme”, kad i na saveznom nivou bude usvojen Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, mogli da se očekuju prvi značajni rezultati na planu rasvetljavanja brojnih profesionalnih ubistava iz prošlosti.
Organizovani kriminal u Srbiji je, tvrdi naš sagovornik, veoma specifičan jer je nastajao u veoma pogodnim uslovima raspada bivše Jugoslavije i jedinstvenog bezbednosnog sistema, uz zaštitu pojedinaca iz samog državnog vrha. U bivšoj Jugoslaviji nije bilo organizovanog kriminala i svaki čuveni kriminalac je tada, u sudaru sa policijom, odlazio na Zapad, da bi se vratio tek kad su počela ratna dešavanja i to kao "patriota" da pomogne neku borbu za srpsku nacionalnu stvar. Mnogi od njih su formirali paravojske ili paramilicije, istovremeno se baveći i organizovanim krijumčarenjem.
“To je nasleđe koje treba da reši policija Srbije, koja je do juče služila za borbu protiv terorizma na Kosovu i Metohiji i za razbijanje demonstracija na beogradskim ulicama. Takvu policiju je trebalo vratiti njenom zadatku - da goni kriminalce i lopove, a ti kriminalci su nekima od policajaca do juče bili šefovi. To je jedan proces za koji se mora imati strpljenja i razumevanja i u kojem svi treba da učestvujemo”, kaže u ovom razgovoru ministar unutrašnjih poslova.

REPORTER: Često ste isticali da policija zna ko je počinio većinu ubistava tokom devedesetih. U čemu je do sada bio problem i šta će tu bitno da se promeni?
MIHAJLOVIĆ: Policija zna skoro sve, ali iz hiljadu i jednog razloga, praktično to ne može da pretvori u dokaze koji su validni za sud. Mi smo jedina zemlja na svetu koja nema institut zaštićenog svedoka ili nagodbe sa sudom. Mi jedini sada ne možemo da angažujemo saradnika koji bi bio ubačen u organizovanu mafijašku grupu i prikupljao podatke za sud, niti možemo da pravimo fingirane poslove, kako bismo ih hvatali na delu.

Koliko će usvajanje Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, koji predviđa institut zaštićenog svedoka, pomoći da se rasvetle mnoga ubistva iz prošlosti?
Samo donošenje zakona ne znači da on dejstvuje, jer je to jedna radikalna istorijska promena u organizaciji policije i pravosuđa. Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala je tužilački zakon u kojem glavnu ulogu ima specijalni državni tužilac. Policija je tu samo udarna pesnica tužilaštva. Dok ne stupi na snagu, imamo prepreku da se svi koji su umešani u organizovani kriminal dovedu pred sud. Da ne licitiramo, ali oko dve trećine likvidacija su u suštini sklanjanje tragova. Uklanjanje potencijalnog svedoka koga bismo mogli da izvedemo kao zaštićenog svedoka.

Da li policija ima ljude koji su spremni da svedoče kad taj zakon bude stupio na snagu?
Ostavimo nešto da bude tajna, da ne bismo imali nove likvidacije.

Često se mogu čuti optužbe o povezanosti premijera Srbije Zorana Đinđića sa mafijom?
To je karakteristika našeg podzemlja, osveta novoj vlasti jer kod nje nisu mogli da pronađu zaštitnike. Ti ljudi su bili povlašćeni u prošlom režimu, nedostupni zakonu i nije bilo nikoga ko bi smeo da ih privede, sasluša ili podnese krivičnu prijavu. Onda je došao 5. oktobar i mnogi žele u javnosti da kažu kako je ta ista mafija zaslužna za promene, ali 5. oktobar nije stvorila ni mafija, ni policija, ni vojska, već narod. To je veličanstveno delo građana. Policijske procene su bile vrlo jasne, do dvesta hiljada ljudi policija može da rasturi bez ikakvih problema, preko tog broja akcija postaje rizična, jer se ne može rasturiti bez pucanja u masu. Ali ako dođe milion ljudi, onda je svakom profesionalcu u vojsci i policiji jasno da tu nema šanse za intervenciju.
Sve je bilo u redu dok mi nismo uhapsili Slobodana Miloševića. Kad smo to uradili došlo je prvo do podele u vladajućoj koaliciji DOS, a zatim, kad smo nastavili borbu protiv organizovanog kriminala, kad smo udarili na neke značajne predstavnike kriminala, onda su oni shvatili da više ne mogu da imaju zaštitu u MUP-u i Službi državne bezbedosti. Da ne mogu doći kod generala policije i tražiti bilo šta. Onda su ministar i premijer postali problem i rodila se druga teza - premijer je šef surčinske mafije, on je nasledio Miloševića i on švercuje cigarete i drogu i otima ljude. To je osveta mafije, koju su njeni advokati i portparoli veoma vešto izveli zbog toga što su se osetili izdanim od nove ekipe u MUP-u i u Vladi Srbije.

Da li neko u vlasti smatra da je dužan kriminalcima?
Ja ne znam nikoga ko promoviše takvu ideju. Policija nema nikakva ograničenja da deluje po bilo kojoj mafijaškoj grupi. Ako je bilo nekih iluzija o tome, bilo ih je do našeg dolaska, 25. januara. Ta duga četiri meseca, od 5. oktobra 2000. godine do 25. januara 2001. godine su nas mnogo koštala u svakom pogledu. To je bio najbolji period kad smo mogli da otkrijemo i ko je ubio Slavka Ćuruviju i šta je sa Stambolićem. Tada je sve bilo otvoreno i dostupno, ali mi nismo znali šta se dešava. To je bila cena naše naivnosti, ali izvršioci zločina na Ibarskoj magistrali su na sudu. Kad Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala stvarno stupi na snagu, a to nije samim danom donošenja, veoma brzo ćemo imati u Ćuruvijinog ubicu na sudu. Evo prvi put kažem - mi znamo ko je ubio Ćuruviju, ali ne možemo sa tim da izađemo u javnost.

Rekli ste da je ubistvo Nenada Batoćanina i Željka Škrbe odgovor na hapšenje osumnjičenih za ubistvo Boška Buhe?
Kad smo uhvatili čoveka koji je osnovano osumnjičen da je ubio generala Buhu, ja sam rekao da to nije kraj. Akcija je presečena na jedan, za policiju, loš način jer smo jednostavno morali da sprečimo veću štetu. Morali smo da žrtvujemo plan za hvatanje glavnog organizatora te grupe i jasno je da je u takvoj situaciji bilo logično da očekujemo uzvratni udarac mafije, tako da i ovaj slučaj tako doživljavam i to svakako nije kraj. Ta borba će biti i duga i teška i imaćemo gubitaka i na jednoj i na drugoj strani.

Vaš kolega Zoran Živković je rekao da Batoćanin nije bio meta.
Ja nisam govorio ko je bio meta, ja sam govorio da je to reakcija na ono što je policija učinila i da će takvih reakcija biti, da javnost ne treba da bude iznenađena sličnim događajima.

Da li ste i dalje sigurni da je Maksimovićeva grupa, zapravo, teroristička?
Za nas je bitno da je tužilac prihvatio tu kvalifikaciju i da se vodi postupak. To je istorijski slučaj i prva istraga o takvoj organizovanoj grupi. Mi smo utvrdili da je general Buha ubijen iz čisto terorističkog razloga kao i da druga planirana ubistva nisu imala neki drugi motiv sem terorističkog.

Ko su krtice u policiji i kad će biti obelodanjen njihov identitet?
To imate svaki dan.

Da, ali nema krupnijih figura, zvučnijih imena.
Suština je u tome da ne možete ni očekivati nijedno zvučnije ime jer više tih krtica nema u vrhu policije. Problem podzemlja je što su oni ranije bili na direktnoj vezi sa čelnim ljudima policije i DB, a sada su spali na neke niske grane, i mi te veze svakodevno sečemo. Svaka naša akcija izbaci poneku od krtica iz naših redova i to je svakodnevna realnost.

Da li ste utvrdili ko snabdeva informacijama Vojislava Šešelja, posebno onim koje su se pokazale tačne, na primer o Željku Maksimoviću Maki?I ćorava koka nabode neko zrno. Prema tome, u masi tih podataka koje Šešelj daje ispalo je da se taj podatak poklopio sa istinom i mislim da iz toga ne treba izvlačiti nikakve posebne zaključke.

Šešelj pogađa oko 50 odsto zrna. Kako tumačite da javni tužilac ne reaguje?
Nemojte od mene tražiti da komentarišem postupke javnog tužioca.

U poslednjem intervjuu za Reporter rekli ste da su ovdašnje afere prisluškivanja mahom izmišljene. Sada imamo slučaj Vuka Draškovića i čitanja transkripta prisluškivanja na suđenju zatvorenom za javnost povodom Ibarske magistrale, snimljenih posle 5. oktobra 2000. godine.
Posle 25. januara 2001. odgovorno tvrdim da nijedan političar ni na vlasti ni u opoziciji, uključujući i gospodina Šešelja, nije bio prisluškivan. Ta priča o tome da je prisluškivanje Vuka Draškovića nastavljeno jednostavno ne stoji. Ti uređaji su do nekog perioda bili u funkciji, ali više nisu u funkciji i predložio bih Vuku Draškoviću da te uređaje demontira. Problem je nastao što je on od toga hteo da napravi spektakl, pozove kamere, čime bi se otkrile metode rada službe. Inače, da odam jednu državnu, službenu tajnu, ti uređaji ne samo da nisu u funkciji, nego su uništeni, tako da ne bi neko drugi mogao da ih koristi.

Da li je naša policija sposobna da uhapsi Ratka Mladića i izruči ga u Hag? Koja policijska jedinica bi to mogla da izvede?
Prvo pitanje je da li je Ratko Mladić uopšte u Srbiji. Od trenutka kad mu je uskraćeno svako gostoprimstvo, nema nijednog podatka da je on u Srbiji. Drugo, potpuno je nepotrebna priča ko će da hapsi haške optuženike. Ova policija je uhapsila Miloševića i mislim da svako ko razmišlja može da zaključi da je Milošević bio najveći problem i da niko drugi ne može biti veći problem. Ako je to policija rešila onda je sposobna da razreši hapšenje bilo kog drugog haškog optuženika, uključujući i gospodina Mladića.

Zaboravili ste na protest “crvenih beretki” i njihovo odbijanje da ubuduće učestvuju u takvim akcijama?
Crvene beretke su nesrećno bile uključene u onu operaciju koju je vodio RDB i tada nije bilo nikakve potrebe da budu uključene u to. Asistenciju sudskim organima pruža redovna policija i za svim haškim optuženicima je raspisana poternica. Dakle, svaki policajac, uključujući i saobraćajca koji vidi takvo lice, dužan je da pruži asistenciju.

Čak i ukoliko je reč o potencijalno rizičnim hapšenjima?
Nema rizičnih okolnosti koje su problem za ovu policiju. Postoji u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i u svim kriminalističkim upravama odsek za hapšenje posebno opasnih lica i to je redovna situacija za policiju.

Međutim, mi ovde imamo jedinicu (JSO) koja je sebe isključila iz tog zadatka i stavila se van sistema. Šta bi se dogodilo da slično postupi i Žandarmerija?
Govorite o nečem što je davno bilo i što je prevaziđeno. Ne postoji nijedna policijska jedinica koja je jača od sistema. Sve one imaju svoju namenu i rade svoj posao i nije bilo nijednog slučaja otkazivanja poslušnosti, da je bilo koji policajac, a kamoli jedinica odbila da izvrši svoj zadatak.

Nedavno ste izjavili da organizovani kriminal obezbeđuje sredstva za finansiranje optuženih za ratne zločine. Da li policija raspolaže konkretnim informacijama koje to potvrđuju i ako možete, recite nam na koga se takva tvrdnja konkretno odnosi?
Nažalost, ne mogu biti konkretan iz jasnih razloga. Ali, to je jedno univerzalno saznanje do kog smo došli na ovom balkanskom prostoru, gde je upravo organizovani kriminal finansirao terorizam. Ti ljudi, koje sada goni Haški tribunal, nastali su iz toga i logično je da je onaj ko je finansirao njihovu političku i ratnu avanturu nastavio da ih finansira i sada, kad se oni kriju. Jer, jasno je da je ta njihova aktivnost omogućila ovim drugima da steknu ta bogatstva iz kojih sada finansiraju i vraćaju taj dug ljudima koje traži Haški tribunal. To nije specifičan slučaj za Srbiju ili Republiku Srpsku, već za sve ove prostore.

Šta ima novo vezano za slučaj braće Bitići i otkrivenih masovnih grobnica? Prošlo je već godinu i po otkad je javnost saznala za te slučajeve.
To su dva odvojena slučaja. I jedan i drugi je otkrila policija Srbije i hrabro se suočila sa tim problemom. Ti slučajevi su sada u rukama pravosudnih organa, pokrenute su istrage i mi više nismo nadležni da dajemo izjave ni u jednom ni u drugom slučaju. To je jedan ogroman posao koji će biti doveden do kraja. Treba imati u vidu da će dobar deo posla morati da se radi u saradnji sa Unmikom i drugim organima u pokrajini.

General Vlastimir Đorđević je najčešće dovođen u vezu sa ovim slučajevima. Da li imate informaciju gde se on trenutno nalazi, a a ako ne, kako je bilo moguće da se jedan, u najmanju ruku, važan svedok, izgubi, odnosno ispusti iz ruku?
Ne znam da li je ispušten. Znam da je i on bio saslušan u fazi kad je policija vodila taj postupak, a svima treba da bude jasno da se više niko ne može sakriti i pobeći od zahteva da se pojavi na sudu. Ovih dana imamo slučaj da je lice optuženo za ubistvo Arkana uhapšeno u Italiji po poternici Interpola, dakle niko se više ne može sakriti.

Prihvaćeno je skoro kao istina da je general Đorđević promenio lični opis. Da li to možete da potvrdite ili demantujete?
Ne, ne mogu ništa ni potvrditi ni demantovati.

U kom je statusu u MUP-u Milorad Luković Legija? Čiji su mercedes džipovi kojima se on vozi i da li ljudi koji ga čuvaju imaju policijske legitimacije i dozvole za nošenje oružja?
Gospodin Legija je penzioner. On je sam podneo zahtev za raskid radnog odnosa, koji je prihvaćen i regulisan. Međutim, tim povodom želeo bih da kažem da mi imamo zakon kojim je utvrđeno da se štite bivši predsednici. U svim zemljama sveta se bivši državni rukovodioci, uključujući tu i rukovodioce iz osetljivih sektora, kao što su policija i državna bezbednost, po izlasku iz službe štite. Jer, logično je pretpostaviti da neko ko je radio u Službi državne bezbednosti ili njenim specijalnim jedinicama, da ne govorim sada o našim specifičnostima, da o njegovoj fizičkoj bezbednosti brine služba kojoj je pripadao. Neka od tih obezbeđenja su se radila po zakonu, na osnovu procene, a suočeni smo sa činjenicom da jedan broj tih obezbeđenja po nekoj inerciji i nepisanoj praksi koja je postojala ranije - nastavljen. Ali, to će se uskoro rešiti izdvajanjem RDB-a iz MUP-a. Šesta uprava RDB-a, koja je služila za obezbeđenje određenih ličnosti, neće ostati u BIA, već ulazi u sastav MUP-a i verifikovan je plan da se ta uprava integriše sa službom za obezbeđenje republičkih organa u okviru policije. Njima treba da se doda i odgovarajuća služba koja postoji u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, koja čuva federalne zgrade i funkcionere kao i diplomatske zgrade i diplomate. Već početkom iduće godine, shodno Ustavnoj povelji i konstituisanju nove državne zajednice, sve to ćemo objediniti u jednu modernu službu za pružanje usluga obezbeđenja ličnosti sa jednom namerom da ta služba ima i jednu ulogu u smislu osposobljavanja drugih službi za fizičko i tehničko obezbeđenje koje treba da imaju sva velika preduzeća. Da pružaju obuku i izdaju sertifikate za one koji bi mogli da se bave tim poslovima. Tada ćemo sve to organizovati i niko neće van toga moći da ima neki poseban sistem zaštite. Ovaj proces je pri kraju, ovih dana su potpisana sva rešenja za prelazak ili ostanak u Agenciji, i vrlo brzo ćemo imati jednu jedinstvenu službu za obezbeđenje ličnosti.

Veoma često se u novinama može pročitati da Vi nećete ostati na mestu ministra unutrašnjih poslova u najavljenoj rekonstrukciji vlade Srbije.
Ne razmišljam o tome. Toliko je bilo tih spekulacija da je bespredmetno govoriti. Na ovo mesto sam došao kad se Đinđić i Koštunica nisu mogli dogovoriti oko kandidata, pa su jedan i drugi došli kod mene da me zamole da to obavljam u dogovoru sa njima. Prema tome, to je nešto o čemu se može razgovarati. Svakako nije nikakav problem da li ću ostati na ovoj funkciji ili raditi nešto drugo. Jedino ne dolazi u obzir da neko razmišlja o toj zameni zbog lošeg rada policije i ministra, jer bismo morali da otvorimo raspravu o tome.

Da li je, uopšte, bilo nekog govora o tome u Vladi Srbije?
O tome nije bilo razgovora u vladi, ali generalno mislim da svi mi treba da budemo spremni na te razgovore zbog donošenja Ustavne povelje. Najpre zbog toga što imate problem preuzimanja dosadašnjih federalnih nadležnosti. To je jedan razlog da se normalno razgovara o rekonstrukciji vlade i o novim kadrovskim rešenjima. I drugi razlog, kad to završimo, idemo na glavni posao - treba da se dogovorimo o donošenju novog Ustava Srbije i organizaciji države kojom nismo mogli do sada da se bavimo usled nemanja Ustavne povelje. Ako bi premijer pozvao mene i kazao, znaš Mihajloviću, ti treba to da obaviš, meni će to biti zadovoljstvo i ja ću to rado raditi. Svi dogovori su otvoreni, ali mislim da se ovde ne radi o tome već o želji da se ponovo napravi neka situacija koja bi dovela do nekih sumnji ili neke ideje da lideri političkih partija ne mogu biti ministri. To pitanje je bilo još od konstituisanja vlade i dogovor je bio da lideri ne mogu biti i potpredsednici i ministri. Ja sam jedini izuzetak, koji su Koštunica i Đinđić tolerisali. Ne vidim zašto bi se ponovo vraćali na to i zašto bi neki lideri bili sporni kao ministri.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare