Čović i Ljajić razgovarali sa Metom

Pre mesec dana sreo sam se u prolazu u Bechu sa grupom kolega iz Tirane. U sharmantnom ambijentu malog hotela "Sacher" razgovaramo o svemu. Sve je lepo dok tema ne skrene na politiku. Ja im kazem da im je Engleski ochajan ali, verovatno zbog afiniteta govore lep francuski jezik; kazem da neko ko nas gleda sa strane, ne bi uochio nikakvu razliku izmedju mene i njih. Chemu rat? Odjedanput su zacutali. Treba primetiti, da su oni mladi nauchni radnici sa Tiranskog Univerziteta. Kasnije sam razmishljao o njihovom cutanju. Vishe mi je reklo nego da su pocheli da se svadjaju sa mnom. Naime, oni iz Tirane na lep nachin, cutanjem su mi rekli da su Albanci u Srbiji, uvek bili "shiptari", kojih u Beogradu ima oko 100,000, uglavnim chiste ulice, utovaraju drva i ugalj, sa najvishom lestvicom do koje mogu da se popnu - pekar na Vracharu. Onda se neko pita, zashto oni svi teze ka Albaniji, zemlji od 3.5 miliona stanovnika bez struje i puteva, gde telefon ima jedan u 150 stanovnika. Ja sam ubedjen da Kosovo nikad nece biti Albanska drzava/republika. To bi znachilo da obichna kradja, pljachka i "etnichko brisanje" jednog celog naroda mogu da se operu/legalizuju. Bez obzira shta SB odluchi, uvek ce biti oni poput mene, koji to nece dozvoliti. Ali u isto vreme mislim da i mi moramo da se promenimo; susede treba tretirati tako shto treba da se postavimo u njihov polozaj: da sam ja Albanac (Madjar, Musliman...), kako bih hteo da se ostali odnose prema meni? Tako bih se ja kao sused ponashao prema njima. To znachi, prvo shto bih uradio nauchio bih malo Albanskog jezika (shto preko Italijanskog i Francuskog ne bi bilo teshko) i onda bih njih pozvao u moju kucu. Ne mislim da se tako postupalo prema njima. Vreme je da se to promeni. Albance ne treba posmatrati kao nekakav izuzetak. Isti tretman treba pruziti svim manjinama. IF YOU WONNA GET A FRIEND - BE ONE (AKO HOCESH DA DOBIJESH PRIJATELJA - POSTANI PRIJATELJ). Treba hitno izglasati moderni zakon o manjinama. Samo zapisati deklaraciju, nije dovoljno. Manjine treba POGURATI, promovisati, popeti na pedestal pored nasheg Srpskog, zvanichnog jezika i njihov jezik, kulturu, proshlost, umesto isticanja sve shto je najnize, najcrnje o njima. Povuci crtu, ostavi proshlost po strani, za momenat. NEKA SE BIZNISI-FIRME TAKMICHE/SUDARAJU UMESTO POLITICHARA. Test bi bila Albanija, koja posle diktatora i plemenskih vodja je izabrala za predsednika jednog Meidanija, teorijskog fizichara. Nobelovu nagradu za medicinu 1998 dobio je Albanac, rodjen u SAD-u. Shta vam to kaze? U PRAVIM USLOVIMA SVE JE MOGUCE. Treba:
~ Odbaciti steriotipove, okrenuti se za nov pochetak nashoj generaciji intelektualaca/tehnokrata.
~ Uspostaviti komercijalni zeleznicki promet preko C.G.
~ Razmeniti studente (Americhki "shtik").
~ Povezati fudbalske lige. Albanija ima dobre ekipe u fudbalu.
~ Ponuditi im da "Energoprojekt" izvede "turn-key" projekat brane.
~ Svaka chast B-92 za program na Albanskom.
Ako su neki Srbi i Albanci uspeli da stvore odlichne biznis odnose u organizaciji prostitucije, trgovine zena, droge i oruzja, zashto i mi ostali ne mozemo da uradimo to isto. Nebojsha Chovic i Rasim Ljajic su danas upravo na tom putu.

Pre mesec dana sreo sam se u prolazu u Bechu sa grupom kolega iz Tirane. U sharmantnom ambijentu malog hotela "Sacher" razgovaramo o svemu. Sve je lepo dok tema ne skrene na politiku. Ja im kazem da im je Engleski ochajan ali, verovatno zbog afiniteta govore lep francuski jezik; kazem da neko ko nas gleda sa strane, ne bi uochio nikakvu razliku izmedju mene i njih. Chemu rat? Odjedanput su zacutali. Treba primetiti, da su oni mladi nauchni radnici sa Tiranskog Univerziteta. Kasnije sam razmishljao o njihovom cutanju. Vishe mi je reklo nego da su pocheli da se svadjaju sa mnom. Naime, oni iz Tirane na lep nachin, cutanjem su mi rekli da su Albanci u Srbiji, uvek bili "shiptari", kojih u Beogradu ima oko 100,000, uglavnim chiste ulice, utovaraju drva i ugalj, sa najvishom lestvicom do koje mogu da se popnu - pekar na Vracharu. Onda se neko pita, zashto oni svi teze ka Albaniji, zemlji od 3.5 miliona stanovnika bez struje i puteva, gde telefon ima jedan u 150 stanovnika. Ja sam ubedjen da Kosovo nikad nece biti Albanska drzava/republika. To bi znachilo da obichna kradja, pljachka i "etnichko brisanje" jednog celog naroda mogu da se operu/legalizuju. Bez obzira shta SB odluchi, uvek ce biti oni poput mene, koji to nece dozvoliti. Ali u isto vreme mislim da i mi moramo da se promenimo; susede treba tretirati tako shto treba da se postavimo u njihov polozaj: da sam ja Albanac (Madjar, Musliman...), kako bih hteo da se ostali odnose prema meni? Tako bih se ja kao sused ponashao prema njima. To znachi, prvo shto bih uradio nauchio bih malo Albanskog jezika (shto preko Italijanskog i Francuskog ne bi bilo teshko) i onda bih njih pozvao u moju kucu. Ne mislim da se tako postupalo prema njima. Vreme je da se to promeni. Albance ne treba posmatrati kao nekakav izuzetak. Isti tretman treba pruziti svim manjinama. IF YOU WONNA GET A FRIEND - BE ONE (AKO HOCESH DA DOBIJESH PRIJATELJA - POSTANI PRIJATELJ). Treba hitno izglasati moderni zakon o manjinama. Samo zapisati deklaraciju, nije dovoljno. Manjine treba POGURATI, promovisati, popeti na pedestal pored nasheg Srpskog, zvanichnog jezika i njihov jezik, kulturu, proshlost, umesto isticanja sve shto je najnize, najcrnje o njima. Povuci crtu, ostavi proshlost po strani, za momenat. NEKA SE BIZNISI-FIRME TAKMICHE/SUDARAJU UMESTO POLITICHARA. Test bi bila Albanija, koja posle diktatora i plemenskih vodja je izabrala za predsednika jednog Meidanija, teorijskog fizichara. Nobelovu nagradu za medicinu 1998 dobio je Albanac, rodjen u SAD-u. Shta vam to kaze? U PRAVIM USLOVIMA SVE JE MOGUCE. Treba:
~ Odbaciti steriotipove, okrenuti se za nov pochetak nashoj generaciji intelektualaca/tehnokrata.
~ Uspostaviti komercijalni zeleznicki promet preko C.G.
~ Razmeniti studente (Americhki "shtik").
~ Povezati fudbalske lige. Albanija ima dobre ekipe u fudbalu.
~ Ponuditi im da "Energoprojekt" izvede "turn-key" projekat brane.
~ Svaka chast B-92 za program na Albanskom.
Ako su neki Srbi i Albanci uspeli da stvore odlichne biznis odnose u organizaciji prostitucije, trgovine zena, droge i oruzja, zashto i mi ostali ne mozemo da uradimo to isto. Nebojsha Chovic i Rasim Ljajic su danas upravo na tom putu.