Rasuto drustvo

Sta biracima obecavaju politicari? Bolji zivot. Kule i gradove. Da li je narod umoran od obecanja, da li je sit izbora i politike? Politicari, videcemo to kasnije, misle da ce na izbore izaci uobicajeni broj biraca, dok sociolog Srecko Mihajlovic veruje da ce apstinenata, ovoga puta, biti prilicno.
       Centar za proucavanje alternativa nedavno je objavio rezultate svog istrazivanja javnog mnjenja Srbije i dao zanimljiv naslov svom istrazivanju - Veliko zamajavanje naroda. A rec zamajavanje ima bar tri znacenja: skretanje paznje sa neceg vaznog na nevazno (zavodjenje za Goles planinu), ometati nekoga u poslu, a oznacava i laku zabavu. Da li se ovo odnosi i na predstojece izbore? Svakako. Pitamo Srecka Mihajlovica, koji je rukovodio ovim istrazivanjem, kako bi nauka definisala drustvo u kome zivimo.
       - Tesko je imenovati drustvo kao sto je ovo nase. Nekoliko kolega pokusalo je da ovom tipu drustva nadene ime, ali to im nije poslo za rukom. Ono sto mene obuzima, kad razmisljam o kvalifikativima ovakvog tipa drustva, jeste pojam - rasuto drustvo. Ako se od imenice rasulo moze napraviti ovakav pridev, onda je to to. Sigurno je da smo drustvo u rasulu. To je tako ocigledna cinjenica i ljudi to primecuju. U ovom drustvu ne postoje pravila, ne postuju se pravila, institucije rade previse voluntaristicki, ne mozemo se osloniti ni na institucije, ni na ljude, ovde niko nikome ne veruje (i to istrazivanja pokazuju), pa ce sve to sigurno uticati na izlazak biraca na izbore. Ne iznenadjuje toliko to nepoverenje u institucije, nije to u ovoj zemlji nikakva novost, ali postoji nesto sto coveka mora da iznenadi i zabrine. Naime, nedavno je nas centar radio jedno medjunarodno istrazivanje (ticalo se Slovacke, Rumunije, Bugarske i Srbije) o temi - koliko verujete u ljude. I pokazalo se da nas covek ima mnogo manje poverenja u druge ljude nego i Bugari i Rumuni i Slovaci, a nas covek ne veruje ni svojim rodjacima. U ovim zemljama rodjacima veruje i do 80 odsto ljudi, kod nas samo 30. Nasi ljudi ne veruju ni inostranstvu, sto je razumljivo posle svega sta su od tog inostranstva doziveli, ali ne veruju mnogo ni svojim sunarodnicima, Srbima, za razliku od drugih nacija koje veruju bar u svoje sunarodnike. Svaki drugi Srbin ne veruje Srbinu, kaze nase istrazivanje. Najvece poverenje Srbi imaju u ljude koje dobro poznaju, koji su im prijatelji. To nepoverenje je rezultat loseg iskustva, kroz decenije, i zato nasi ljudi ne veruju ni politicarima, kaze Mihajlovic.
       Naglasava da grese oni koji misle da se narod moze beskrajno varati. Zato ce na izborima koji slede kandidatima biti teze nego ranije da ubede glasace u svoja predizborna obecanja. Ljudi ce reagovati spontano siti obecanja koja se posle izbora zaboravljaju i zato istrazivanja pokazuju da mnogi ne znaju za koga ce glasati, a visok je procenat onih koji kazu da uopste nece glasati.

Francusko iskustvo

Nesto drukcije govori Srdjan Bogosavljevic, direktor Stratedzik marketinga.
       - Rano je reci koliko ce biraca izaci na izbore, jer se ne znaju ni imena svih kandidata. Predizborna kampanja tek pocinje i ona moze, kada dodje pravo vreme, da animira biracko telo. Kad se javno mnjenje istrazuje, vazno je kako se to radi, vazno je vreme i vazno je kakvo se pitanje postavlja. Najvaznije je kako se pravi uzorak. Pretpostavimo da je napravljen dobar uzorak. Da li cemo imati visok stepen apstinenata, odgovor ce zavisiti od postavljenog pitanja. Mi smo s ispitivanjima javnog mnjenja poceli pre nego sto su izbori i bili raspisani. Normalno je da smo tada dobijali visok stepen neopredeljenih i onih koje zovemo apstinentima. Poznato je da cetvrtina biraca nikad nece izaci na izbore. U zapadnim zemljama taj je procenat jos i veci. Ako postavite pitanje za koga ce neko glasati, a on kaze ime kandidata, to ne znaci da ce sigurno i izaci na izbore. Kao sto ne znaci da oni koji danas kazu da su neopredeljeni sutra nece biti opredeljeni. Sve to vazi za one koji danas kazu da nece glasati. Najrealnije rezultate imacemo kad obavimo ispitivanja pred same izbore, kad kampanja bude u punom jeku. Ovi izbori nece biti neki fenomen, neki izuzetak, i verovatno ce izaci onaj uobicajeni procenat, kao i dosad - kaze Bogosavljevic.

Obmanjeni obmanjivaci

Vladimir Goati smatra da ce prvi krug izbora biti proba, gde ce svako moci da izmeri svoju snagu.
       - Drugi krug izbora, buduci da je malo verovatno da ce se u prvom krugu dobiti pobednik, bice masovniji. Podsetimo se sta se desilo u Francuskoj. Znamo da je Le Pen, u prvom krugu, za nekoliko procenata zaostao iza Siraka, a onda je u drugom krugu doslo do velike mobilizacije Francuza i Le Pen je doziveo ubedljiv poraz. Pobednika ce, prema tome, odluciti biraci ciji ce kandidati ispasti u prvom krugu i koji ce se u drugome opredeljivati izmedju dvojice - kaze Goati.

Sta kazu politicari?

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Marsicanin, cija stranka jos nije objavila ime kandidata, kaze da dan, najvise dva, od izlaska naseg lista, gradjanima Srbije bice poznato da li ce se Vojislav Kostunica kandidovati za predsednika Republike Srbije. Demokratska stranka Srbije nece imati drugog kandidata.
       - Ako predsednik nase stranke odluci da se kandiduje, mi cemo, kao stranka, uci u kampanju svom snagom ili cemo, ako ne budemo dali svog kandidata, objasniti gradjanima zasto smo doneli takvu odluku. Naravno, tu se ponovo otvaraju stara pitanja o kojima smo do sada vec govorili: zasto se nije pristupilo izradi novog ustava Srbije, zasto je taj posao opstruiran, zasto se nije promenio Izborni zakon, koji nije dobar, jer se, prema njemu, i sa samo deset hiljada potpisa koji za dan-dva mogu da se skupe na ulici olako stice pravo na kandidaturu, sto je neozbiljno, nije propisano ni kako se kampanja moze voditi, nije reseno finansiranje politickih stranaka, sve je ostalo po starom, a u izbore se, ipak, uslo. Svemu tome dodajmo i stanje u drzavi, koje je tesko opisati, i zato nije cudno sto ni nauka nije u stanju da kaze u kakvom mi to drustvu zivimo. Ali, sigurno je da smo drustvo u burnom previranju (ne mislim samo na ekonomsku stranu), jasno je da smo drustvo u tranziciji, a kad je politicki sistem u pitanju, onda smo, zaista, u fazi izmedju bivseg autoritarnog sistema i demokratskog poretka koji tezimo da izgradimo, a nalazimo se u situaciji kada imamo proces instaliranja novog, drugacijeg autoritarnog sistema, u svakom slucaju ozivljavanja partijske drzave. Demokratskoj javnosti predstoji, dakle, borba da se izbori za ideale 2000, a od toga smo dosta daleko.

Nema ni Slobe ni Voje

Velika je energija potrosena na obaranje Milosevicevog rezima, velike su nade polagane u novu vlast, a kad su se nade pomalo izjalovile, nije iznenadjenje sto su biraci umorni, deprimirani i sto ce mnogi - slaze se Dragan Marsicanin - ove izbore mozda prespavati. Postoji izreka da se ceo biracki svet moze obmanjivati neko vreme. Sve vreme moze se zamajavati deo sveta, ali ne moze se ceo svet obmanjivati sve vreme.
       - Celokupna vlast preselila se na nivo izvrsne vlasti, parlament je potpuno derogiran, predsednik drzave Srbije postoji samo na papiru, narod to vidi i nije iznenadjenje sto gradjani u zapanjujucoj vecini traze vanredne parlamentarne izbore, koji su za Srbiju najvazniji, i zato ce biracko telo za njih biti i te kako zainteresovano - kaze Marsicanin.
       Apstinenata ce biti, uvek ih je bilo, bice ih ovoga puta mozda i vise, ali to nije kljucno pitanje zbog kojeg treba trositi papir. Daleko je vaznije za ovu drzavu sta ce biti ako Vojislav Kostunica pobedi. Kako ce on i premijer saradjivati, kad jedva govore, ako uopste i govore?
       - Poznajem gospodina Kostunicu i znam da to nece biti tako. Oni moraju da govore. To se ne dovodi u pitanje. Ono sto nece moci, to je nalazenje kompromisa izmedju dve sasvim oprecne ocene: postovanja Ustava i zakona, i bezakonja. Tu kompromisa nema. Jednostavno, u nekim stvarima kompromisa ne moze biti. To ne mora samo po sebi da bude lose. Ako dodje do ostrog sukoba, sto nije iskljuceno, moze se ocekivati i brze resenje. Nije dobro da se stvari guraju pod tepih, najgore bi za Srbiju bilo da pobedi neko ko ce podrzavati bezakonje i neogranicenu vlast vlade - kaze Marsicanin.

Mentalno stanje naroda

Visoki funkcioner Demokratske stranke Goran Vesic, na pitanja da li ce DOS imati jednog ili vise kandidata, i da li njihovo oklevanje da saopste ime ili imena svojih kandidata moze da izazove nemotivisanost biraca, odgovara da DOS sigurno nece imati kandidata kakav je bio Vojislav Kostunica pre dve godine, i to iz nekoliko razloga.
       - Demontiran je rezim Slobodana Milosevica, sto nam je tada bio osnovni cilj. Drugo, predsednik Srbije bi trebalo da bude covek od opsteg poverenja, a ne covek iz neke stranke. U mnogim evropskim zemljama predsednici drzava cesto nisu iz velikih stranaka, nego su to ljudi od opsteg ugleda. Mi cemo uskoro na Predsednistvu DOS-a o tome razgovarati. Ako padne odluka da DOS izadje sa jednim kandidatom, Demokratska stranka ce tog kandidata podrzati. Ukoliko DOS bude imao vise kandidata, mi cemo se zaloziti da se ti kandidati medjusobno ne napadaju i da vode fer utakmicu. Sto se tice mogucnosti da na izbore izadje manje biraca nego obicno, u to mnogo ne verujem. Ovoga puta ne postoji izraziti favorit, a ako vec postoje favoriti, to su njih dvojica, jer samo kad se unapred zna ko ce na izborima pobediti, onda biraci gube motiv da na izbore izadju. To se desilo dve hiljadite: u septembru, na savezne izbore, izasao je najveci broj biraca otkako visestranacki izbori postoje i tada je Kostunica pobedio Milosevica, da bi na republicke izbore, tri meseca kasnije, kad se znalo da DOS nema ozbiljne konkurencije, na izbore izaslo osetno manje ljudi - kaze Vesic.
       Na izborima, to nije nista cudno, nemalu ulogu, pored politickog, igra i psiholoski momenat. Masovna psihologija. O tome za nas list govori Boris Tadic, potpredsednik Demokratske stranke, psiholog po struci.
       - Mi smo u prilicno apsurdnoj situaciji. Postoji izvesna zasicenost politikom, ali su prenosi iz republickog parlamenta dosta gledani. Pa i oni koji kazu da im je politike preko glave, bulje u televizor kad je direktan prenos iz parlamenta, a verujem da bi mnoge firme rado ubacivale reklame u vreme tih prenosa jer su oni zaista gledani. Na vase pitanje kakvo je stanje te masovne psihologije u nasoj zemlji, mogu da kazem da je dosta tesko. Da li ce to imati uticaja na procenat koji ce izaci na izbore, sigurno je da hoce, ali, taj uticaj moze biti i pozitivan i negativan. Niko danas ne moze pouzdano da kaze - da, to ce odbiti birace od izbora, ili da kaze - ne, to ce privuci birace. Sve to govorim zato sto imam prilicno iskustva u vodjenju politickih kampanja i znam koliko dobra kampanja moze da utice na svest biraca. Mentalno stanje u narodu menja se iz dana u dan, sve do samih izbora, i videcemo kako ce se sve zavrsiti. Ponavljam, predizborna kampanja ima veliku ulogu. Mi smo na proslim izborima, mislim na DOS, uspeli da tu motivisanost podignemo do neslucenih visina i zato smo imali veliki odziv biraca, tu postoji i ono - tajna. Masovne posete imaju neki “kik”, neko ubrzanje, koje je tesko predvidljivo u obicnim situacijama. To je vazilo za miting 5. oktobra, kad je dostignuta kriticna masa i kad je bivsi rezim pao. To ubrzanje je posledica priprema za izbore, pa kad se kampanja ozbiljno pripremi, biraca nece nedostajati - kaze Tadic.
       Vreme i iskustvo naucilo nas je da smo narod tezak za pouzdana predvidjanja, da kod nas biva, ponekad, i sto biti ne moze. Izvesno je da ce izbora biti, a koliko ce ljudi izaci, znacemo poslednjeg dana septembra.