Na danasnji dan - 10. avgust

955 - Vojska nemackog cara Ota I potukla je Madjare u bici kod Lehfelda, otklonivsi opasnost madjarske invazije.

1627 - Francuski kardinal Riselje je na celu kraljevskih trupa poceo opsadu La Rosela, uporista hugenota (francuski protestanti). La Rosel je pao u oktobru 1628, nakon 14 meseci opsade.

1675 - Po nalogu kralja Carlsa II, polozen je kamen temeljac Kraljevske opservatorije u juznom londonskom predgradju Grinic. Zadatak opservatorije bio je da izucavanjem polozaja zvezda pomaze navigaciji. Prvi kraljevski astronom bio je Dzon Flemstid.

1792 - U Parizu je vise od 1.000 ljudi poginulo u jurisu mase na kraljevsku palatu Tiljerije, gde su gnevni gradjani masakrirali kraljevu Svajcarsku gardu. Uhapsen je kralj Luj XVI i ukinuta je monarhija.

1810 - Rodjen je italijanski drzavnik Kamilo Benso Kavur. Kao premijer Pijemonta (1852) pod Vitoriom Emanuelom II modernizovao je vojvodstvo i bio kljucna licnost u pokretu za ujedinjenje Italije pod Savojskom dinastijom.

1842 - Velika Britanija donela je zakon kojim je zenama i deci ispod 10 godina zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.

1846 - U Vasingtonu je osnovan centar za naucna istrazivanja "Smithsonian Institution". Danas najveca ustanova te vrste u svetu ustanovljena je prema oporuci britanskog naucnika Dzejmsa Smitsona, koji je umro 1829, a svoj imetak od preko 100.000 funti zavestao SAD.

1878 - Srpski knez Milan Obrenovic izdao je ukaz o "ustrojstvu Vojnog muzeja" radi prikupljanja i cuvanja trofeja iz ratne istorije. Muzej je smesten u prepravljenu dzamiju na platou Gornjeg grada Beogradske tvrdjave na Kalemegdanu.

1878 - Rodjen je srpski kompozitor i muzicki pisac Isidor Bajic. Osnovao je prvu muzicku skolu u Novom Sadu i pokrenuo "Srpski muzicki list" (opera "Knez Ivo od Semberije", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme).

1895 - U "Kraljicinom holu" u Londonu izveden je prvi promenadni koncert, kojim je dirigovao Henri Vud. On je ostao glavni organizator britanskog godisnjeg festivala klasicne muzike "Proms" do 1940.

1904 - Ruska flota pretrpela je u rusko-japanskom ratu teske gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri pokusaji da se probije iz blokirane luke Port Artur.

1913 - U Bukurestu je potpisan mir izmedju Bugarske i balkanskih saveznika Grcke, Rumunije, Srbije i Crne Gore, kojim je okoncan Drugi balkanski rat. Bukurestanskim mirom Makedonija je podeljena izmedju Bugarske, Grcke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobrudze.

1914 - Francuska je, na pocetku Prvog svetskog rata, objavila rat Austro-Ugarskoj.

1920 - U Sevru, predgradju Pariza, potpisan je nakon Prvog svetskog rata mirovni ugovor izmedju Turske i clanica Antante kojim je Turska lisena mnogih teritorija Otomanskog carstva. Ugovor je izazvao veliko ogorcenje u Turskoj i parlament je odbio da ga ratifikuje.

1945 - Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrzi presto.

1964 - Papa Pavle VI doneo je svoju prvu encikliku (Ecclesiam suam) o pomirenju sa ostalim hriscanskim crkvama, nehriscanskim verskim zajednicama i spremnosti na dijalog sa svima koji to zele.

1990 - Sefovi arapskih drzava su vecinom glasova (12 za, osam protiv) osudili iracku okupaciju Kuvajta. Iracki predsednik Sadam Husein pozvao je muslimane da pocnu "dzihad" (sveti rat) protiv stranih trupa i korumpiranih arapskih vodja.

1995 - Dve kcerke irackog predsednika Sadama Huseina, zajedno sa muzevima i grupom oficira, prebegle su u susedni Jordan, gde im je kralj Husein dao politicki azil.

1998 - Princ Al-Muhtadi Bila, stariji sin brunejskog sultana Hasana Bolkije, jednog od najbogatijih ljudi u svetu, proglasen je naslednikom prestola.

1999 - Islamski gerilci proglasili su rusku pokrajinu Dagestan nezavisnom drzavom i pozvali na "sveti rat" (dzihad) za oslobodjenje.

2001 - U napadu pobunjenika iz pokreta UNITA na putnicki voz juzno od Luande ubijeno je oko 250 ljudi. To je bio jedan od najkrvavijih incidenata u gradjanskom ratu u Angoli. 2001 - Pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga u Bosni (Sfor) uhapsili su u Banjaluci pukovnika Vojske Republike Srpske Vidoja Blagojevica, kojeg je Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu optuzio za zlocine u ratu u BiH (1992-95).