Taksi jeftiniji od autobusa

Od grada do grada širom Srbije, iste relacije vožnje taksijem različito koštaju i to za više puta. U pojedinim gradovima ljudi se ne voze gradskim prevozom ni svojim automobilima jer su izračunali da im je ovako ne samo jeftinije nego i komfornije. I dok u Beogradu samo start iznosi i do 52 dinara, za toliko novca u Zrenjaninu, recimo, možete da se vozite jednu prosečnu relaciju. A, u Sremskoj Mitrovici, iako su obavezni taksimetri, taksisti ih ne uključuju, jer je cena vožnje po gradu koliko god se vozili fiksna - 80 dinara.

U beogradskim taksi udruženjima, koji broje više od 7.000 vozila, kažu da im od svake vožnje ostane maksimalno 20 do 25 odsto zarade. Tako jednom taksisti na 100 pređenih kilometara, prema rečima ljudi iz „Beotaksija“, ostane 700 do 800 dinara čiste zarade. Za svoje kolege u ostalim gradovima kažu da misle da dobro zarađuju jer ništa ne odvajaju za amortizaciju. Oni, kako kažu, „pojedu svoj auto“ pa posle nekoliko godina rada nemaju novca da kupe drugi automobil.

Za razliku od prestonice, u Zrenjaninu taksi cenovnik podrazumeva i minimalnu vožnju, koja kod pet udruženja radio-taksija sa oko 160 vozila košta od 50 do 80 dinara. Zrenjaninci ostavljaju svoja kola u garaži kako bi se vozili isplativijim prevozom. Laslo Vedšajn, vlasnik „Laki taksija“, najjeftinijeg u gradu, kaže da je za godinu dana od kad radi radio-taksi broj taksista povećan pet puta, dok je cena vožnje pala četiri puta.

U Sremskoj Mitrovici, usluge prevoza pruža stotinak taksista u nekoliko taksi udruženja, od kojih su samo tri registrovana, i uz nezaobilazne „soliste“. Svi moraju da imaju taksimetre, ali se njihovo uključivanje pokazalo kao neprofitabilno, pa su cene fiksne - za gradsku vožnju 80 dinara, sa jednog na drugi kraj grada 120 dinara, a izvan grada po dogovoru.

- Niko u gradu ne radi na taksimetar, mi smo pokušali jedno vreme, ali smo ubrzo odustali jer nije bilo mušterija - kaže Stevan Markoš, vlasnik agencije za pružanje taksi usluga.

I taksi saobraćaj u Užicu doživeo je pravu ekspanziju poslednjih godina kada je formirano dvadesetak udruženja i preduzeća koja se bave taksiranjem. Žestoka konkurencija, jer na užičkim ulicama ima oko 250 taksi vozila, uslovila je da cena usluga na određenim relacijama budu ujednačene. Sva veća užička taksi udruženja koriste ujednačenu tarifu, bez obzira na to da li je vožnja noćna, za vreme praznika ili vikenda. Aleksandar Gojšina iz udruženja „Elita“ ističe da je najveći problem užičkih taksista nedostatak taksi stanica. U Nišu ima oko 700 taksista, u dvadesetak udruženja. Nišlije smatraju da je vožnja taksijem skupa jer se za najkraću relaciju mora da plati najmanje 100 dinara. Taksisti pak smatraju da nema dovoljno posla jer ih ima mnogo, a mušterija je malo.

- Najčešće se ljudi voze do Doma zdravlja i Kliničkog centra. Neka prosečna relacija košta 120 dinara. To nije mnogo, ali u Nišu ima puno ljudi koji su ostali bez posla ili ga nemaju, tako da nisu u prilici da koriste naše usluge - kaže Nenad Radević iz „Duge taksija“ u Nišu.