Propisi u SCG: Šta hoće EU

Krajnje je vreme da se i o tome pocne pricati, primena propisa je trenutno mozda najbitnija stvar za nasu drzavu, i ne mislim samo o propisima i odredbama EU. Nadam se da ce ova inicijativa uzeti maha i doneti rezultate!

Zaista je pohvalno od B92 sto redovno potencira pitanje Evrope i sto se trudi da probudi svest drustva. Avaj, gubljenje energije. Nije nase drustvo za Evropu, niti oni zele to. Voleli bi malo da putuju i to je to. Prave evropske vrednosti nisu za nase drustvo, nit ce ikada biti. Pratite malo politiku i sta zeli Evropa da kaze. Oni nas, Bosnu, Makedoniju, Albaniju vise ni ne smatraju delom Evrope. Nema vise ono "ovo nam je zadnji voz", voz je prosao!

Najveci problem je to sto vecina zakona i uredbi EU nisu po nasem Ustavu, tako da ako ih Vlada i usvoji, Ustavni sud ce ih ponistiti. Nema nam pomoci. Ustav se nece doneti sigurno, jer bi sa njime potonuo ceo aktuelni politicki establisment. Prema tome, u Srbiji je bitno biti na vlasti, a ne kako bi narod voleo.

Propisi će se donositi tempom koji će biti primeren ukupnim uslovima u društvu. Problem kod nas ‎nikada nije ni bio u propisima (normativnoj regulativi) već u spremnosti i kapacitetima da se oni ‎sprovedu. ‎
Problem će biti i u tome što mnoge propise koje život demantuje treba promeniti a mi nemamo baš ‎najasnije kriterijume kako to izvesti (imamo sijaset zakona i propisa koje niko više ne primenjuje jer ‎je to nemoguće ali su još uvek na snazi).‎
Donošenje novog propisa zahteva i institucije za monitoring i evaluaciju njegove primene. Tu je ‎naša najveća slabost jer često se polazi od pretpostavke da je dovoljno propis doneti i problem će ‎automatski biti rešen. U sušti problemi tek nastaju ako nema institucije koja će adekvatno da prati ‎njihovu primenu (monitoring primene propisa) i da vrši procenu efekata (nezavisna tela za ‎evaluaciju).‎
Da ne bude zabune svi mi na bazi efekata koje lično osetimo vršimo evaluaciju propisa ali mi ‎nemamo sistematsko ocenjivanje efekata na bazi objektivnih kriterijuma a još manje mehanizme ‎da se loši propisi zamene ili unaprede u razumnom roku.‎
Jedan od razloga za rečeno je što stručna javnost nema dovoljno prilike da svoje stavove iznese ‎pre nego što propis uđe u proceduru usvajanja. Kada se propis usvoji onda je kasno za neke ‎ozbiljnije intervencije.‎
Da bi se problem koji će tek da se pojavi sanirao neophodno je izgraditi mehanizme za aktivno ‎učešće javnosti i da svaki propis bude sa procenom efekata koje će izazvati i da te analize budu ‎dostupne pre nego što propis uđe u proceduru usvajanja.‎
Gledajući ustaljenu praksu da je bitno propis ili akt doneti a o posledicama ćemo kasnije nema ‎razloga za preterani optmizam. ‎
Primer su zakoni o PIO o kojima se priča, priča i priča a niko nema priliku da vidi stručnu analizu ‎na bazi koje se vrši reforma PIO (barem ne šira javnost). Slažem se da je to prilično nezgodno jer ‎neko može da potegne argumente koji nisu uzeti u obzir i da celu konstrukciju obori ali to je nužno ‎da bi smo došli do kvalitetnih rešenja. ‎
Ovako kako se radi još je uvek previše prisutan voluntarizam i slobodna procena ljudi koji su sa ‎sumnjivim kvalifikacijama da ih daju (ne videh stručne i radne biografije brojnih eksperata i ‎savetnika - verovatno je to strogo poverljiva informacija).‎

Pogresno postavljeno, potpuno pogresno. EU postoji odavno, njen razvoj je mogla i Srbija da prati, da se htelo! Ali nije, hteo se rat! Kad se zaista krenulo u reforme, 2000. noge su im polomili svi, uplasili se brzine. E pa sad cemo se razvlaciti decenijama, pogresno verujuci da treba da uradimo ono sto EU HOCE OD NAS! Ne, mi moramo da se menjamo zbog sebe, da bi mi mogli da dobro zivimo od svog rada, da napredujemo , da se smejemo, zimujemo i letujemo od svojih para...o pljuvanju po ulici ili deponijama u nacionalnim parkovima ne treba da pisem! Dakle to je pravac, da se utice prvo na svest gradjana o potrebi menjanja, a ne zato sto to neko hoce od nas! Njih bas briga za nas, ako necemo, ne moramo, pa ziveli su toliko godina srecno bez nas.
Greska je bila i Djikijeve vlade sto je uzela zdravo za gotovo da smo svi za EU i da razumemo sta je to ustvari. Niko nije radio sa obicnim ljudima, omladinom, onako zaista u svakom segmentu zivota. Radili su samo crkvenjaci i nacionalisti. Drugu sansu ne bi smeli da ispustimo, pogotovo sto je prosecnom Srbinu lakse da kuka, pljuje, pije pivo, glasa za radikale nego da zasuce rukave, pozove komsije i ortake i krene nesto da stvara i popravlja... i glasa za sebe i svoju decu!

Čekajte da nam ukinu vize i da mladi malo više upoznaju EU na terenu. Tada ćemo biti mnogo bliži zaključku da li je EU za nas ili je bolje biti kao Švajcarska ili Island.

Samo totalno nepravna drzava moze funkcionisati na principu formalnog usvajanja zakona i normi, a bez obaveze njihove primene! A kakve zakone i norme zaista zeli srpska vlast, najbolje pokazuju novi zakon o vladi i predlog o ukidanju kvoruma u srpskoj skupstini! (P.S. Bolje je doktorirati na Kardelju, nego na Harvardu!)

Evropska unija ima mnoge standarde koji za nas nisu uopste prihvatljivi. Kao drugo, uzimajuci u obzir veliku podrsku naroda za radikale, trebalo bi postaviti pitanje da li vecina ljudi u zemlji uopste zeli u Evropsku Uniju, a ovo pitanje bi pogotovo trebalo postaviti sada kada je Evropska Unija u egzistencijalnoj krizi nakon rasta evroskepticizma. Da li su nase pristalice radikala nas oblik evroskepticizma?
Moj licni stav je da bi prvo trebalo odrzati referendum da li smo za ulazak u EU, sto bi imalo smisla s obzirom da su postignuti mnogi dogovori o pridruzavanju sa zvanicnicima EU. Jer ovako bismo mogli promeniti sve standarde od kojih su neki, ovakvi kakvi su, sada zaista sustinski za opstanak ionako nestabilne drzave. Ako bi oni bili promenjeni sa ciljem ulaska u EU, a da se na kraju ispostavi da narod uopste ni ne zeli u EU, steta bi bila neizmerna. Da ni ne pominjem velike troskove oko usaglasavanja standarda u skupstini koja nikako da uspostavi kvorum.
Dakle prvo referendum, pa onda standardi.

Ja mislim da prvo treba srediti situaciju u pravosudju , da pocne da se sudi pravedno , a ne selektivno, da se korumpirani ljudi sklone iz sudstva a tek onda mozemo pricati o propisima i zakonima koje treba prilagoditi onima koji vaze u EU !

Da bi mi usli u EU, EU mora prvo da obidje-prodje-svrati-upozna Srbiju i CG. Mi, kao etnicki cist narod, stvarno nemamo osecaj kako je ziveti i raditi u sredini gde svaki drzavljanin EU moze biti komsija i imati ista prava i sanse kao i mi. Da, gde ti je granica ili gde je tvoj narod je jasna i ne toliko bitna stvar. Jako mali procenat EU gradjana zivi "preko" a ne u svojoj rodnoj zemlji. Mislim, da bi bilo mnogo elegantnije i lakse da EU pozovemo u Srbiju a ne da molimo da udjemo u EU.

Sta, da milicija ne sme vise da bije? Ili da gazde moraju da prijave sve radnike sto im rade na crno? Ili da onaj baja vise ne moze da odstreljuje komsijske pse kad opet ponude nagradu od 300 dinara? Nema sanse....

Krajnje je vreme da se i o tome pocne pricati, primena propisa je trenutno mozda najbitnija stvar za nasu drzavu, i ne mislim samo o propisima i odredbama EU. Nadam se da ce ova inicijativa uzeti maha i doneti rezultate!

Zaista je pohvalno od B92 sto redovno potencira pitanje Evrope i sto se trudi da probudi svest drustva. Avaj, gubljenje energije. Nije nase drustvo za Evropu, niti oni zele to. Voleli bi malo da putuju i to je to. Prave evropske vrednosti nisu za nase drustvo, nit ce ikada biti. Pratite malo politiku i sta zeli Evropa da kaze. Oni nas, Bosnu, Makedoniju, Albaniju vise ni ne smatraju delom Evrope. Nema vise ono "ovo nam je zadnji voz", voz je prosao!

Najveci problem je to sto vecina zakona i uredbi EU nisu po nasem Ustavu, tako da ako ih Vlada i usvoji, Ustavni sud ce ih ponistiti. Nema nam pomoci. Ustav se nece doneti sigurno, jer bi sa njime potonuo ceo aktuelni politicki establisment. Prema tome, u Srbiji je bitno biti na vlasti, a ne kako bi narod voleo.

Propisi će se donositi tempom koji će biti primeren ukupnim uslovima u društvu. Problem kod nas ‎nikada nije ni bio u propisima (normativnoj regulativi) već u spremnosti i kapacitetima da se oni ‎sprovedu. ‎
Problem će biti i u tome što mnoge propise koje život demantuje treba promeniti a mi nemamo baš ‎najasnije kriterijume kako to izvesti (imamo sijaset zakona i propisa koje niko više ne primenjuje jer ‎je to nemoguće ali su još uvek na snazi).‎
Donošenje novog propisa zahteva i institucije za monitoring i evaluaciju njegove primene. Tu je ‎naša najveća slabost jer često se polazi od pretpostavke da je dovoljno propis doneti i problem će ‎automatski biti rešen. U sušti problemi tek nastaju ako nema institucije koja će adekvatno da prati ‎njihovu primenu (monitoring primene propisa) i da vrši procenu efekata (nezavisna tela za ‎evaluaciju).‎
Da ne bude zabune svi mi na bazi efekata koje lično osetimo vršimo evaluaciju propisa ali mi ‎nemamo sistematsko ocenjivanje efekata na bazi objektivnih kriterijuma a još manje mehanizme ‎da se loši propisi zamene ili unaprede u razumnom roku.‎
Jedan od razloga za rečeno je što stručna javnost nema dovoljno prilike da svoje stavove iznese ‎pre nego što propis uđe u proceduru usvajanja. Kada se propis usvoji onda je kasno za neke ‎ozbiljnije intervencije.‎
Da bi se problem koji će tek da se pojavi sanirao neophodno je izgraditi mehanizme za aktivno ‎učešće javnosti i da svaki propis bude sa procenom efekata koje će izazvati i da te analize budu ‎dostupne pre nego što propis uđe u proceduru usvajanja.‎
Gledajući ustaljenu praksu da je bitno propis ili akt doneti a o posledicama ćemo kasnije nema ‎razloga za preterani optmizam. ‎
Primer su zakoni o PIO o kojima se priča, priča i priča a niko nema priliku da vidi stručnu analizu ‎na bazi koje se vrši reforma PIO (barem ne šira javnost). Slažem se da je to prilično nezgodno jer ‎neko može da potegne argumente koji nisu uzeti u obzir i da celu konstrukciju obori ali to je nužno ‎da bi smo došli do kvalitetnih rešenja. ‎
Ovako kako se radi još je uvek previše prisutan voluntarizam i slobodna procena ljudi koji su sa ‎sumnjivim kvalifikacijama da ih daju (ne videh stručne i radne biografije brojnih eksperata i ‎savetnika - verovatno je to strogo poverljiva informacija).‎

Pogresno postavljeno, potpuno pogresno. EU postoji odavno, njen razvoj je mogla i Srbija da prati, da se htelo! Ali nije, hteo se rat! Kad se zaista krenulo u reforme, 2000. noge su im polomili svi, uplasili se brzine. E pa sad cemo se razvlaciti decenijama, pogresno verujuci da treba da uradimo ono sto EU HOCE OD NAS! Ne, mi moramo da se menjamo zbog sebe, da bi mi mogli da dobro zivimo od svog rada, da napredujemo , da se smejemo, zimujemo i letujemo od svojih para...o pljuvanju po ulici ili deponijama u nacionalnim parkovima ne treba da pisem! Dakle to je pravac, da se utice prvo na svest gradjana o potrebi menjanja, a ne zato sto to neko hoce od nas! Njih bas briga za nas, ako necemo, ne moramo, pa ziveli su toliko godina srecno bez nas.
Greska je bila i Djikijeve vlade sto je uzela zdravo za gotovo da smo svi za EU i da razumemo sta je to ustvari. Niko nije radio sa obicnim ljudima, omladinom, onako zaista u svakom segmentu zivota. Radili su samo crkvenjaci i nacionalisti. Drugu sansu ne bi smeli da ispustimo, pogotovo sto je prosecnom Srbinu lakse da kuka, pljuje, pije pivo, glasa za radikale nego da zasuce rukave, pozove komsije i ortake i krene nesto da stvara i popravlja... i glasa za sebe i svoju decu!

Čekajte da nam ukinu vize i da mladi malo više upoznaju EU na terenu. Tada ćemo biti mnogo bliži zaključku da li je EU za nas ili je bolje biti kao Švajcarska ili Island.

Samo totalno nepravna drzava moze funkcionisati na principu formalnog usvajanja zakona i normi, a bez obaveze njihove primene! A kakve zakone i norme zaista zeli srpska vlast, najbolje pokazuju novi zakon o vladi i predlog o ukidanju kvoruma u srpskoj skupstini! (P.S. Bolje je doktorirati na Kardelju, nego na Harvardu!)

Evropska unija ima mnoge standarde koji za nas nisu uopste prihvatljivi. Kao drugo, uzimajuci u obzir veliku podrsku naroda za radikale, trebalo bi postaviti pitanje da li vecina ljudi u zemlji uopste zeli u Evropsku Uniju, a ovo pitanje bi pogotovo trebalo postaviti sada kada je Evropska Unija u egzistencijalnoj krizi nakon rasta evroskepticizma. Da li su nase pristalice radikala nas oblik evroskepticizma?
Moj licni stav je da bi prvo trebalo odrzati referendum da li smo za ulazak u EU, sto bi imalo smisla s obzirom da su postignuti mnogi dogovori o pridruzavanju sa zvanicnicima EU. Jer ovako bismo mogli promeniti sve standarde od kojih su neki, ovakvi kakvi su, sada zaista sustinski za opstanak ionako nestabilne drzave. Ako bi oni bili promenjeni sa ciljem ulaska u EU, a da se na kraju ispostavi da narod uopste ni ne zeli u EU, steta bi bila neizmerna. Da ni ne pominjem velike troskove oko usaglasavanja standarda u skupstini koja nikako da uspostavi kvorum.
Dakle prvo referendum, pa onda standardi.

Ja mislim da prvo treba srediti situaciju u pravosudju , da pocne da se sudi pravedno , a ne selektivno, da se korumpirani ljudi sklone iz sudstva a tek onda mozemo pricati o propisima i zakonima koje treba prilagoditi onima koji vaze u EU !

Da bi mi usli u EU, EU mora prvo da obidje-prodje-svrati-upozna Srbiju i CG. Mi, kao etnicki cist narod, stvarno nemamo osecaj kako je ziveti i raditi u sredini gde svaki drzavljanin EU moze biti komsija i imati ista prava i sanse kao i mi. Da, gde ti je granica ili gde je tvoj narod je jasna i ne toliko bitna stvar. Jako mali procenat EU gradjana zivi "preko" a ne u svojoj rodnoj zemlji. Mislim, da bi bilo mnogo elegantnije i lakse da EU pozovemo u Srbiju a ne da molimo da udjemo u EU.

Sta, da milicija ne sme vise da bije? Ili da gazde moraju da prijave sve radnike sto im rade na crno? Ili da onaj baja vise ne moze da odstreljuje komsijske pse kad opet ponude nagradu od 300 dinara? Nema sanse....