Zlo u sportu

Da su politika, biznis i sport vezani kao "sitna crevca" znaju već i vrapci. Uprkos, kao, žestokom otimanju sportskih radnika i samih sportista. "Pravi" sportisti ne žele da se političke poruke čuju ne samo u samim sportskim klubovima već i na tribinama (to je, opet kao, regulisano i zakonom). Želje su jedno, a realnost nešto sasvim drugo, pa se politika ne samo čuje već i nadaleko odjekuje i u klubovima i na tribinama.

S politikom će se sportisti, jednog dana, verovatno i izboriti, ali sa biznisom to neće ići tako lako. Sport nije, odavno su to već shvatili mnogi, samo zabava već i način da se zaradi, a neretko i "opere" novac. Sport je i na ovim prostorima postao vrlo unosan biznis, istina u prvo vreme to su, uglavnom, bili "novokomponovani biznismeni", koji su svoj "teško stečeni ugled i novac" s manje ili više uspeha pokušavali da oplode i u sportu.

Podsećati ko je sve i kako trošio svoje vreme, "teško" stečeni novac i ugled, oduzelo bi previše prostora, premda se mora priznati da je bilo i onih koji su istinski želeli da pomognu sportu. Lična promocija im nije bila na prvom mestu a ni novac im nije bio sumnjivog porekla (to jest finansijska inspekcija nije to dokazala). Takav je slučaj bio, recimo, i sa novim predsednikom Olimpijskog komiteta SCG Filipom Cepterom. U svojoj izbornoj kampanji Cepter je obećavao "brda i doline", čovek je imao viziju šta i kako hoće. Mnogima su njegove ideje bile izuzetno prihvatljive, da ne kažemo primamljive. I zaista, ono što danas priča gospodin Cepter zvuči razumno i realno - mnogi bi bez imalo razmišljanja prihvatili sve ideje "novog čoveka" koji ulaže svoj novac i ima viziju i koncepciju rada. Nažalost, i u ovom slučaju ima ono čuveno ali. Ono se ovog puta svodi na samo jedno pitanje, po nama suštinsko - zašto sve primedbe, sugestije, predloge... gospodin Cepter nije izneo u minule četiri godine dok je bio potpredsednik OK SCG. Dakle, posle Dragana Kićanovića, drugi čovek, to jest vrlo blizak saradnik Predraga Manojlovića tada. Danas je Manojlović najveće zlo srpsko-crnogorskog sporta. Sumnjamo, blago rečeno.

Sigurno je da je u prošlosti bilo mnogo grešaka i propusta, ali nije bilo baš sve tako crno.
Istina je, kao i obično, najverovatnije negde između - nove snage sigurno donose i nove vrednosti koje se moraju ukomponovati u stari sistem, jer ni on nije baš ceo za bacanje.