Patriotske snage u Srbiji

Slozio bih se sa gospodjom Kandic.
U Svedskoj je trenutno aktuelna afera "tajnosti podataka", jer je otkriveno da je 200 policajaca svojevoljno proveravalo podatke o Mijailu Mijailovicu, osumnkicenim za ubistvo Ane Lindt. Policajcima prete otkazi i krivicne prijave.
Bez obzira da li je pomenuti slucaj proveravanja poslanika sa Kosova ima pokrice u zakonu ili ne, ne smemo dozvoliti svemoc tajnih policija koje su u rukama vlasti ili centara moci. Nadam se da ce doci kraj DB-a u kome su sinovi bivsih DB sluzbenika, nase "aristokratije".

Ako je taj komadant Boca stvarno pocinio te zlocine o kojima gospodja Kandic govori, zasto nije optuzen za njih u Haagu? Da li to Kandicka hoce da nam kaze da sud u Haagu ne radi svoj posao kako treba? Da sprovodi selektivnu pravdu? Zaista hrabar tekst gospodje Kandic, za koji joj vjerovatno slijedi kritika od njenih sefova ?!

Jasno je ,po neznam koji put,da je Natasa Kandic,jedna od malobrojnih zena u Srbiji,koja ne razmislja samo o Italijanskim cipelama i par tegli zimnice,nego zrelo prati Uzroke i posledice,naseg nestretnog izbora ludaka na celu drzave od 1990.do 1999.

Povodom incidenta na skupu gradjana posvecenom obelezavanju Medjunarodnog dana nestalih, sacekao sam da protekne malo vremena, pa da se oglasim i kazem pravu istinu o jednom delu incidenta. Natasa Kandic stalno servisira i izmislja nove "cinjenice" i lazi i na taj nacin opravdava svoje ponasanje. Prvog dana je izjavila kako ju je za ruku uhvatio stariji muskarac. Kasnije daje jos nekoliko drugih verzija, da bi 01. 09. 2003. u Dnevniku TV Pink u 18.30 saopstila: "Udarila sam starijeg muskarca posle njegovog treceg nasrtaja na mene", sto je cista laz. Ona zali "sto nije udarila jos nekog" od nas. Sve ukazuje na cinjenicu da je pomenuta osoba dosla na skup da izazove i isprovocira incident. Slucajem, izbor je pao na mene. Mogao je to da bude i bilo ko drugi od nas. Cinjenice i snimci govore da je Natasu Kandic masa bila izbacila i odgurala cak do cvecnjaka-zardinjera gde sam se ja nalazio. Kako je pritisak gradjana u tom trenutku oslabio i kako se nasla u mojoj neposrednoj blizini, iskoracio sam korak-dva prema njoj i rasirenih ruku rekao: "Ej, ko ste vi da nam kvarite ovaj skup". To su sve uvrede koje sam ja ovoj osobi uputio. Svaka druga verzija je cista i potpuna laz. Moje obracanje njoj trajalo je samo nekoliko sekundi. Prethodno je nisam tukao, vukao, verbalno ili na ma koji drugi nacin maltretirao ili vredao. To meni ne lici i toga bih se stideo, pa bih zbog takvog ponasanja morao cutati. Njeno brutalno i nekulturno ponasanje nisam ocekivao, jer zdrava i normalna osoba ne bi imala razloga da na slican nacin reaguje. Zato sam njenim postupkom zatecen i iznenaden, a da sam bio u nekom kontaktu sa njom, onda ona ne bi imala sanse za bilo sta. Posle njenog bezobraznog istupa, stegao sam pesnicu u nameri da joj polomim vilicu. To su bili delici sekunde, ta slika mi je bila veoma ruzna i meni nesvojstvena. Pred sobom sam video slabu zenu. Ta unutarnja borba u meni je trajala veoma kratko i potom sam se opustio. Lako je izlomiti malu i slabu Natasu Kandic. Kasnije zamisljam naslove u stampi: "Stariji muskarac izlomio slabasnu Natasu Kandic", "Pobesneli starac - primitivac nasrnuo na slabu zenu", pa posle demokratija, sloboda izrazavanja, itd. Sada sam siguran da je ona htela da me isprovocira da je izudaram i da zatim odglumi zrtvu i da izazove samilost i paznju gradjana Srbije i povrati nesto od potpuno izgubljenog ugleda. Na moju srecu, uspeo sam da uspostavim samokontrolu. Protiv Natase Kandic pokrenucu sudski postupak i traziti nadoknadu za nanetu mi uvredu - ne zbog sebe, nego da ovu zenu necemu naucim. Nekoga napadne teska bolest, nekoga kuga, a mene je napala Natasa Kandic. Sta da Vam kazem - kada se covek zadesi u blizini takve zene mora nesto lose da mu se desi. Eto, meni se desila nesreca. Jednostavno, nasred Trga Republike, u centru Beograda da tucem Natasu Kandic i da na njoj pokazujem junastvo nisam mogao. Ima i onih koji drugacije misle. Ja se svima njima, svim mojima, mojim gradjanima i drugovima i svima koji su povredeni ovim slucajem, najiskrenije izvinjavam.

Natasi Kandic se ne moze zameriti nedostatak hrabrosti. Na zalost, ni drskosti. Mozda je za posao koji ona obavlja, na nacin na koji ga obavlja, neophodna i izvesna doza drskosti. Jer, tacno je mnogo toga sto ona tvrdi i sto je tvrdila - da nasi zlocini na Kosovu vape za pravdom (kaznom), da se delovi policije nisu mnogo (ako su se uopste) promenili i da bi veliki broj ljudi u Srbiji stao i na stranu crnog djavola, pod uslovom da je ovaj u sporu sa Natasom Kandic. Da li ove dve tvrdnje uzrokuju ovu trecu? Ne verujem. Moje iskustvo sa ljudima koji su podneli najveci teret ratnog galimatijasa na Kosovu je da se oni odredjuju, pre svega, prema sopstvenoj muci. I onome sto je tu muku proizvelo. Tesno i teskobno mesto je Kosovo, na kojem se sve zna, svi poznaju. Da stanete ispred svakog od onih nesrecnika koji setaju sa slikama svojih bliznjih, nedostojnom zamenom tih istih bliznjih, znali biste da oni znaju gde da pokazu prstom. Gaziti na tu muku ili stajati na domet tog ispruzenog prsta nije fer. Niti je fer sa njihovih lica u naknadnim saopstenjima citati mrznju. Nije fer, zato sto je isuvise lako. Nije fer, zato sto je sa tog skupa ostala slika besa prolivenog ispred pogresne adrese. Nije fer, zato sto to nije bio skup Natase Kandic, jer ona, hvala Bogu, nema razloga da okolo nosi slike svojih bliznjih. Nije fer da se posle svega tim ljudima oduzima i pojedinacni integritet svrstavanjem u klan neobuzdanih nacionalistickih smutljivaca. Nepozvan gost ispred kuce napravi skandal. Pa, zar je bitno sta se u kuci desava, kad su sva svetla reflektora na tremu, obasjavajuci jedinstvenu figuru Servantesovog viteza lutalice od Humanitarnog Prava. Te slike nece oziveti, mnogi od slikanih nece docekati ni sahranu. Kakve to veze ima. Napalo Natasu Kandic - to je vest. Naravno da svako ima pravo da samostalno odluci kako ce braniti prava drugih. Ako to podrazumeva cinicno slanje majke na Kosovo, da pogine trazeci poginulog sina, ili gotovo histericna promocija Flore Brovine po Beogradu kao doslednog borca za ljudska prava i poznate pesnikinje, usred otvorenog lova na kosovske Srbe, koji je, kao sto vidimo, rezultirao nosenjem slika po mestu histericne promocije, onda se doslednosti nista ne moze zameriti. No, taj stil ocigledno mnogi ne razumeju. Pa su, valjda, svi oni rasisti, nacionalisti, ratni zlocinci, koji, pijani od tudje krvi, svoje uobicajene zrtve - Albance - zamenjuju novim - veteranima borbe za ljudska prava. Pa ne treba puno mudrosti i nacitanosti da bi im se sa lica procitala mrznja. Mala digresija. Mozda se Flora Brovina naprasno od nacionaliste pretvorila u borca za ljudska prava. Ljudi uce. Ali, teza o njoj kao poznatoj kosovskoj pesnikinji je uvredljiva za albansku poeziju, i proizvela bi salve smeha kod vidjenijih albanskih pesnika, pogotovo onih iz beat generacije. O, kako smo na njima zavideli albanskim komsijama, slusajuci zgranuto kako njihovi srpski parnjaci, u isto vreme, timare gusle, naricu nad sudbinom Lazarevih vitezova i pevaju o holandskom suncu u nakostresenoj kosi onog sto se jos kostresi u haskoj sudnici. Moje kolege i ja vec pet godina zidamo dijaloski Skadar na Bojani, kucu za Srbe i Albance. Malo nam ruse "lose vile" - kriminalci, nacionalisti, uskogrudi politicari (strani i domaci);a malo "dobre vile" - medijske zvezde koje znaju sta nam treba i koje svode komplikovani kosovski problem na block buster pricu za jednostavne potrebe. Mnogo smo cipela utrosili po Mitrovici, Pristini, Presevu, Bujanovcu, enklavama, skupljajuci prasinu koju su podigli politicari koji se potpisuju ispod tudjih planova i aktivisti nevladinih organizacija koji vuku kamere sa sobom. Gadan posao. Pored svega toga moram da razmisljam o tome da li ce neko, ko je tek u ratu saznao da pored Baha i Mocarta postoje i nekakvi Sadrije, Milani, Alberti i Jovani, jednom doci kuci i zabraniti porodici da kupuju "Danas", jer sam ja u njemu izlozio svoje stavove, kao sto je meni jednom "preporuceno" zbog teksta Natase Kandic. Hoce li to biti potvrda da sam uspeo u svom poslu ili dokaz da sam omanuo upravo kod onih ljudi na koje sam najvise racunao. Mislim, ovo drugo. Racunam na to da, iako omanem, imam mnogo kolega koji ce da nastave. Nisam jedini i poslednji - nije niko od nas. Nece se kamere iskljuciti kad ja odem - nece ni kad drugi odu. Ne umem da budem mirodjija u svakoj corbi - i u ovoj jednoj se tesko pliva. Neka svako radi svoj posao najbolje sto moze, ali, kad sledeci put neko bude dizao prasinu - molim da ima milosti prema onima koji tu prasinu posle moraju da gutaju. Sam Bog zna da smo je se vec dosta nagutali.

Goran Lojancic

................................................

Da je "pukla tikva" izmedju mondijalista po svaku cenu i mondijalista za svoj interes odavno je jasno. O tome je pisao i NIN u poslednjem broju. Po mom misljenju razlog je pre svega finansijski i u tome je Beba (koji je izgleda olako pao u zaborav) bio u pravu. Dok ovi prvi primaju pare od stranaca, drugima je savez sa Zapadom neophodan radi opstanka na vlasti, ali pare primaju (legalno ili nelegalno) od Naroda Srbije. Zbog toga je prvima lakse da budu "principijelni" pa cak iako se ta "principijelnost" moze shvatiti uverenjem da je srce samo jedan misic, kako rece Komesar Palucci u jednoj talijanskoj seriji koja je upravo zavrsena na RTS. Jer kako drugacije shvatiti reakciju navedene pred ljudima koji imaju razloga da budu nervozni. Da li je ona "smetla s uma" da ti ljudi nisu protestvovali iz politickih, vec iz licnih razloga!?!
Meni je veoma drago sto je pomenuta tikva pukla. Jer to (uz ostale stvari) vodi kraju jedne korumpirane vlasti koja ce, po svemu sudeci, ostati upamcena po Aferama. To vodi kraju i stalnoj zameni teza kakvu stalno sprovode mondijalisti jedni i drugi.
Ne pada sneg da pokrije breg, vec da svaka zverka pokaze svoj trag. Posmatrano u potpunosti izvan konteksta povoda okupljanja (sto je ipak nemoguce) i u vezi sa poslednjim dogadjajima ovaj dogadjaj je pozitivan. Jer ce se mozda konacno srpski narod opasuljiti i dati mesto pravim patriotama.
Ne "patriotama" koje navedena pominje (a to svakako nije na primer covek koji je osamario). Gotovo je sa "Srbijom do Tokija" i slicnim glupostima. Seselj i Sloba su u zatvoru (nazalost haskom, a ne domacem).
Potrebno je da na vlast stvarno dodju snage koje Srbiju stavljaju na prvo mesto. Sto se jasno moze videti u nacionalnom programu - necu da kazem koje stranke, jer samo jedna stranka sada ima pravi nacionalni program.
A o mondijalizmu? Saradnja sa svetom je neophodna, ali treba imati u vidu da subjekti sa kojima se saradnja vrsi nemaju odgovornost pred nasim narodom - prosto zato sto ih on nije birao. Dakle saradnja da, svakako i u interesu Srbije i gradjana, a ne zarad licnih interesa ili samo radi saradnje. A to ce tek biti moguce kada rascistimo svoje dvoriste i kada prorade institucije - dakle tek kad odu OVI - citaj: DS.
I jos nesto. Autorka pisma je u jednome u pravu. Citat: veoma brinem što Srbija ima policiju koja je ubila premijera u ime srpstva. Djindjica je mozda Zveki (njegov policajac) ubio u ime Srpstva - uostalom to nikada necemo doznati ako se bude branio cutanjem. Ali ubio ga je iz finansijskih (kriminalnih) razloga. Srpstvo sa tim nema mnogo veze. I veoma bitno - UBIO GA JE POLICAJAC, VLADIN CINOVNIK!
Dakle, odgovornost vlasti je veoma veca nego sto tvrdi famozni izvestaj. Zasto autorka o tome nije popricala recimo sa profesorom Koracem?!

A Europa tem de ser uma alternativa
- Daniel Blaufuks, videogames e muito mais!

Natasa, potpuno si u pravu sto se tice policije is vega ostaloga navedenog u tvom pismu. Jedino me brine sto ne znam da li si namerno ili slucajno dovela sebe u situaciju za koju se moglo unapred pretpostaviti kako ce se odvijati, i dali to znaci da se treba tuci na ulicama sa ljudima koji su ovakve ili onakve politicke provinijencije. Do sada sam smatrao da takve situacije treba uglavnom zbog zdravog razuma izbegavati.

Imam snage, nije da nemam. I moji prijatelji imaju snage, i sigurni smo da želimo snagu, godine, vreme i sve oko nas da potrošimo na prihvatanje stvarnosti u Srbiji, i na borbu sa tom stvarnošcu. Možete me optužiti da sam idealista, da mnogo tražim, da preterujem, ali ne mogu i ne želim da cutim. Ne želim da cutim i gledam kako policija, isti oni ljudi koji su u poslednjih deset godina širom bivše Jugoslavije sejali «srpstvo» i nekakav «patriotizam», i dalje tuku, i dalje imaju podršku u narodu, i dalje imaju sistem u svojim rukama.

Na Trgu Republike grupa kosovskih Srba, ili onih koji se tako pretstavljaju, napala je borca za ljudska prava Natašu Kandic. Njih na desetine protiv nje, koja im nije cutala. Dok je ona pokušavala da odbrani dostojanstvo svoje i onih u cije ime vec godinama govori, policija je, što dokazuje TV snimak, smirivala tenzije pridružujuci se onima na cijim licima vidite samo mržnju. Beogradska policija je saopštila da ce pokrenuti postupak protiv «srpske izdajnice» Nataše Kandic.

Ona, ta jaka žena, pretukla je «jadne ljude» na sred Trga. Zamislite, Nataša Kandic ih je sve postrojila i maltretirala, vukla za kosu, cupala im «srpska» srca, tražila im legitimacije, psovala ih, bacala ih na zemlju svojim uvredama. I na kraju, kao svi «srpski borci», izvadila neki od mnogo «patrotskih» noževa i pobila ih. Ne, naravno da nije i ne verujem da bi ih ikada i ikoga ona ubila. Ali, da je to radila na Kosovu, u Bosni verovatno bi je sada neki od pripadnika specijalnih jedinica cuvao danonocno, kao što se u javnosti prica da je Legija cuvan, na festivalima diljem Srbije, dok je lumpovao. Imala bi nekoliko firmi, džipove, velike kuce i možda lanac prodavnica ili televiziju sa obezbedenom frekvencijom. Na drugoj strani Nataša Kandic je bila spremna da se odupre zlu da zabeleži za istoriju i da potseca na sva zla koja su nad svojim gradjanima cinile institucije, ljudi koji su deo sistema. Zato je izdajnik. Zato je treba tuci, jer ne cuti. U Srbiji je to kažnjivo, goleme su globe.

Zaista bih voleo da za stotinak godina, koliko ovim ljudima treba za otrežnjenjem vidim sve njih, da gledaju dok buduce generacije podižu spomenik na istom Trgu Nataši Kandic i otvaraju ga. Želeo bih da im vidim lica. Da na tim licma vidim kajanje. Jer samo otrežnjenje, i prihvatanje istine je jedini put.

Nedavno je grupa mojih kolega i prijatelja kosovskih Albanaca prelazila kontrolni punkt u Merdaru i zamislite šta im se dogodilo. Policija im je tražila novac, «da ne proveravaju da su na nekom spisku terorista». Naravno da im nisu dali novac, vec su cekali te provere. Molio sam ih da mi dozvole da njihova imena saopštim, da oni ispricaju svima nama šta se dogodilo, nisu smeli. Plašili su se. I ja se plašim za njih, jer i naredni put moraju proci sve te punktove. «Dovodite Šiptare, sa njima nema posla», reci su policajca koji je trebalo da obezbeduje jedan skup mladih sa Kosova i iz Srbije. «Šta ce vam oni, oni ubijaju našu decu?», nastavili su pitanja. Price sa punktova su razlicite, ministrima glave u torbi, gradjanima policija za vratom, džipovi i automobili sumnjivog porekla su se vratili na ulice, a akcijom Sablja nižu se novi uspesi snaga reda i mira. Otvoreno pitam, zašto se u fantomskim institucijama policije, mislim na SUP Priština, i druge raznorazne «pravda institucije», «Šiptarima izdaju dokumenta samo posle dva sata»? Gde deluje taj SUP sem u glavam njegovih radnika? Dokle ce država/gradjani placati zamisli službenika sistema.

Zašto Srbija cuti, zašto ne podigne svoj glas? Svaki put kada odlazi iz Beograda Ramiz Catovic iz Sjeverina je vidno nezadovoljan, jer se uporno izbegava istina o odgovornosti države za smrt njegova dva sina u Sjeverinu, odnosno Miocu. Njegova deca su žrtve zlocinackog uma, koji je njih dvojicu odveo sa ulice, odnosno iz radnickog autobusa «u ime srpstva». Isti taj um, nasrnuo je na Natašu Kandic, ista ta ideja ubila je premijera Đindica, isti taj poriv vodi Srbiju na dno, mada nam politicari kažu da nas uskoro ocekuje Evropska Unija. Ako u tu Uniju udemo, a sigurno necemo, dok se naša istorija piše zlocinom propašce i ta tvorevina.

Možda ce neki od velikih srpskih heroja biti recimo telohranitelj nekog evropskog politicara, u okviru demokratske razmene mirovnjaka. I, onda opet komisija koja ce ispitati slucaj. Ili ce možda cuvati rezidencije velikih svetskih politicara.

Srbijo probudi se iz sopstvenog camila. «Nema više ovde niko snage da se bori. «Nemam šta da jedem», reci su koje se od gradjana najcešce cuju. Uzgred, gde je ovih dana civilno društvo? Zašto niko ne reaguje, zašto cutimo?

Slozio bih se sa gospodjom Kandic.
U Svedskoj je trenutno aktuelna afera "tajnosti podataka", jer je otkriveno da je 200 policajaca svojevoljno proveravalo podatke o Mijailu Mijailovicu, osumnkicenim za ubistvo Ane Lindt. Policajcima prete otkazi i krivicne prijave.
Bez obzira da li je pomenuti slucaj proveravanja poslanika sa Kosova ima pokrice u zakonu ili ne, ne smemo dozvoliti svemoc tajnih policija koje su u rukama vlasti ili centara moci. Nadam se da ce doci kraj DB-a u kome su sinovi bivsih DB sluzbenika, nase "aristokratije".

Ako je taj komadant Boca stvarno pocinio te zlocine o kojima gospodja Kandic govori, zasto nije optuzen za njih u Haagu? Da li to Kandicka hoce da nam kaze da sud u Haagu ne radi svoj posao kako treba? Da sprovodi selektivnu pravdu? Zaista hrabar tekst gospodje Kandic, za koji joj vjerovatno slijedi kritika od njenih sefova ?!

Jasno je ,po neznam koji put,da je Natasa Kandic,jedna od malobrojnih zena u Srbiji,koja ne razmislja samo o Italijanskim cipelama i par tegli zimnice,nego zrelo prati Uzroke i posledice,naseg nestretnog izbora ludaka na celu drzave od 1990.do 1999.

Povodom incidenta na skupu gradjana posvecenom obelezavanju Medjunarodnog dana nestalih, sacekao sam da protekne malo vremena, pa da se oglasim i kazem pravu istinu o jednom delu incidenta. Natasa Kandic stalno servisira i izmislja nove "cinjenice" i lazi i na taj nacin opravdava svoje ponasanje. Prvog dana je izjavila kako ju je za ruku uhvatio stariji muskarac. Kasnije daje jos nekoliko drugih verzija, da bi 01. 09. 2003. u Dnevniku TV Pink u 18.30 saopstila: "Udarila sam starijeg muskarca posle njegovog treceg nasrtaja na mene", sto je cista laz. Ona zali "sto nije udarila jos nekog" od nas. Sve ukazuje na cinjenicu da je pomenuta osoba dosla na skup da izazove i isprovocira incident. Slucajem, izbor je pao na mene. Mogao je to da bude i bilo ko drugi od nas. Cinjenice i snimci govore da je Natasu Kandic masa bila izbacila i odgurala cak do cvecnjaka-zardinjera gde sam se ja nalazio. Kako je pritisak gradjana u tom trenutku oslabio i kako se nasla u mojoj neposrednoj blizini, iskoracio sam korak-dva prema njoj i rasirenih ruku rekao: "Ej, ko ste vi da nam kvarite ovaj skup". To su sve uvrede koje sam ja ovoj osobi uputio. Svaka druga verzija je cista i potpuna laz. Moje obracanje njoj trajalo je samo nekoliko sekundi. Prethodno je nisam tukao, vukao, verbalno ili na ma koji drugi nacin maltretirao ili vredao. To meni ne lici i toga bih se stideo, pa bih zbog takvog ponasanja morao cutati. Njeno brutalno i nekulturno ponasanje nisam ocekivao, jer zdrava i normalna osoba ne bi imala razloga da na slican nacin reaguje. Zato sam njenim postupkom zatecen i iznenaden, a da sam bio u nekom kontaktu sa njom, onda ona ne bi imala sanse za bilo sta. Posle njenog bezobraznog istupa, stegao sam pesnicu u nameri da joj polomim vilicu. To su bili delici sekunde, ta slika mi je bila veoma ruzna i meni nesvojstvena. Pred sobom sam video slabu zenu. Ta unutarnja borba u meni je trajala veoma kratko i potom sam se opustio. Lako je izlomiti malu i slabu Natasu Kandic. Kasnije zamisljam naslove u stampi: "Stariji muskarac izlomio slabasnu Natasu Kandic", "Pobesneli starac - primitivac nasrnuo na slabu zenu", pa posle demokratija, sloboda izrazavanja, itd. Sada sam siguran da je ona htela da me isprovocira da je izudaram i da zatim odglumi zrtvu i da izazove samilost i paznju gradjana Srbije i povrati nesto od potpuno izgubljenog ugleda. Na moju srecu, uspeo sam da uspostavim samokontrolu. Protiv Natase Kandic pokrenucu sudski postupak i traziti nadoknadu za nanetu mi uvredu - ne zbog sebe, nego da ovu zenu necemu naucim. Nekoga napadne teska bolest, nekoga kuga, a mene je napala Natasa Kandic. Sta da Vam kazem - kada se covek zadesi u blizini takve zene mora nesto lose da mu se desi. Eto, meni se desila nesreca. Jednostavno, nasred Trga Republike, u centru Beograda da tucem Natasu Kandic i da na njoj pokazujem junastvo nisam mogao. Ima i onih koji drugacije misle. Ja se svima njima, svim mojima, mojim gradjanima i drugovima i svima koji su povredeni ovim slucajem, najiskrenije izvinjavam.

Natasi Kandic se ne moze zameriti nedostatak hrabrosti. Na zalost, ni drskosti. Mozda je za posao koji ona obavlja, na nacin na koji ga obavlja, neophodna i izvesna doza drskosti. Jer, tacno je mnogo toga sto ona tvrdi i sto je tvrdila - da nasi zlocini na Kosovu vape za pravdom (kaznom), da se delovi policije nisu mnogo (ako su se uopste) promenili i da bi veliki broj ljudi u Srbiji stao i na stranu crnog djavola, pod uslovom da je ovaj u sporu sa Natasom Kandic. Da li ove dve tvrdnje uzrokuju ovu trecu? Ne verujem. Moje iskustvo sa ljudima koji su podneli najveci teret ratnog galimatijasa na Kosovu je da se oni odredjuju, pre svega, prema sopstvenoj muci. I onome sto je tu muku proizvelo. Tesno i teskobno mesto je Kosovo, na kojem se sve zna, svi poznaju. Da stanete ispred svakog od onih nesrecnika koji setaju sa slikama svojih bliznjih, nedostojnom zamenom tih istih bliznjih, znali biste da oni znaju gde da pokazu prstom. Gaziti na tu muku ili stajati na domet tog ispruzenog prsta nije fer. Niti je fer sa njihovih lica u naknadnim saopstenjima citati mrznju. Nije fer, zato sto je isuvise lako. Nije fer, zato sto je sa tog skupa ostala slika besa prolivenog ispred pogresne adrese. Nije fer, zato sto to nije bio skup Natase Kandic, jer ona, hvala Bogu, nema razloga da okolo nosi slike svojih bliznjih. Nije fer da se posle svega tim ljudima oduzima i pojedinacni integritet svrstavanjem u klan neobuzdanih nacionalistickih smutljivaca. Nepozvan gost ispred kuce napravi skandal. Pa, zar je bitno sta se u kuci desava, kad su sva svetla reflektora na tremu, obasjavajuci jedinstvenu figuru Servantesovog viteza lutalice od Humanitarnog Prava. Te slike nece oziveti, mnogi od slikanih nece docekati ni sahranu. Kakve to veze ima. Napalo Natasu Kandic - to je vest. Naravno da svako ima pravo da samostalno odluci kako ce braniti prava drugih. Ako to podrazumeva cinicno slanje majke na Kosovo, da pogine trazeci poginulog sina, ili gotovo histericna promocija Flore Brovine po Beogradu kao doslednog borca za ljudska prava i poznate pesnikinje, usred otvorenog lova na kosovske Srbe, koji je, kao sto vidimo, rezultirao nosenjem slika po mestu histericne promocije, onda se doslednosti nista ne moze zameriti. No, taj stil ocigledno mnogi ne razumeju. Pa su, valjda, svi oni rasisti, nacionalisti, ratni zlocinci, koji, pijani od tudje krvi, svoje uobicajene zrtve - Albance - zamenjuju novim - veteranima borbe za ljudska prava. Pa ne treba puno mudrosti i nacitanosti da bi im se sa lica procitala mrznja. Mala digresija. Mozda se Flora Brovina naprasno od nacionaliste pretvorila u borca za ljudska prava. Ljudi uce. Ali, teza o njoj kao poznatoj kosovskoj pesnikinji je uvredljiva za albansku poeziju, i proizvela bi salve smeha kod vidjenijih albanskih pesnika, pogotovo onih iz beat generacije. O, kako smo na njima zavideli albanskim komsijama, slusajuci zgranuto kako njihovi srpski parnjaci, u isto vreme, timare gusle, naricu nad sudbinom Lazarevih vitezova i pevaju o holandskom suncu u nakostresenoj kosi onog sto se jos kostresi u haskoj sudnici. Moje kolege i ja vec pet godina zidamo dijaloski Skadar na Bojani, kucu za Srbe i Albance. Malo nam ruse "lose vile" - kriminalci, nacionalisti, uskogrudi politicari (strani i domaci);a malo "dobre vile" - medijske zvezde koje znaju sta nam treba i koje svode komplikovani kosovski problem na block buster pricu za jednostavne potrebe. Mnogo smo cipela utrosili po Mitrovici, Pristini, Presevu, Bujanovcu, enklavama, skupljajuci prasinu koju su podigli politicari koji se potpisuju ispod tudjih planova i aktivisti nevladinih organizacija koji vuku kamere sa sobom. Gadan posao. Pored svega toga moram da razmisljam o tome da li ce neko, ko je tek u ratu saznao da pored Baha i Mocarta postoje i nekakvi Sadrije, Milani, Alberti i Jovani, jednom doci kuci i zabraniti porodici da kupuju "Danas", jer sam ja u njemu izlozio svoje stavove, kao sto je meni jednom "preporuceno" zbog teksta Natase Kandic. Hoce li to biti potvrda da sam uspeo u svom poslu ili dokaz da sam omanuo upravo kod onih ljudi na koje sam najvise racunao. Mislim, ovo drugo. Racunam na to da, iako omanem, imam mnogo kolega koji ce da nastave. Nisam jedini i poslednji - nije niko od nas. Nece se kamere iskljuciti kad ja odem - nece ni kad drugi odu. Ne umem da budem mirodjija u svakoj corbi - i u ovoj jednoj se tesko pliva. Neka svako radi svoj posao najbolje sto moze, ali, kad sledeci put neko bude dizao prasinu - molim da ima milosti prema onima koji tu prasinu posle moraju da gutaju. Sam Bog zna da smo je se vec dosta nagutali.

Goran Lojancic

................................................

Da je "pukla tikva" izmedju mondijalista po svaku cenu i mondijalista za svoj interes odavno je jasno. O tome je pisao i NIN u poslednjem broju. Po mom misljenju razlog je pre svega finansijski i u tome je Beba (koji je izgleda olako pao u zaborav) bio u pravu. Dok ovi prvi primaju pare od stranaca, drugima je savez sa Zapadom neophodan radi opstanka na vlasti, ali pare primaju (legalno ili nelegalno) od Naroda Srbije. Zbog toga je prvima lakse da budu "principijelni" pa cak iako se ta "principijelnost" moze shvatiti uverenjem da je srce samo jedan misic, kako rece Komesar Palucci u jednoj talijanskoj seriji koja je upravo zavrsena na RTS. Jer kako drugacije shvatiti reakciju navedene pred ljudima koji imaju razloga da budu nervozni. Da li je ona "smetla s uma" da ti ljudi nisu protestvovali iz politickih, vec iz licnih razloga!?!
Meni je veoma drago sto je pomenuta tikva pukla. Jer to (uz ostale stvari) vodi kraju jedne korumpirane vlasti koja ce, po svemu sudeci, ostati upamcena po Aferama. To vodi kraju i stalnoj zameni teza kakvu stalno sprovode mondijalisti jedni i drugi.
Ne pada sneg da pokrije breg, vec da svaka zverka pokaze svoj trag. Posmatrano u potpunosti izvan konteksta povoda okupljanja (sto je ipak nemoguce) i u vezi sa poslednjim dogadjajima ovaj dogadjaj je pozitivan. Jer ce se mozda konacno srpski narod opasuljiti i dati mesto pravim patriotama.
Ne "patriotama" koje navedena pominje (a to svakako nije na primer covek koji je osamario). Gotovo je sa "Srbijom do Tokija" i slicnim glupostima. Seselj i Sloba su u zatvoru (nazalost haskom, a ne domacem).
Potrebno je da na vlast stvarno dodju snage koje Srbiju stavljaju na prvo mesto. Sto se jasno moze videti u nacionalnom programu - necu da kazem koje stranke, jer samo jedna stranka sada ima pravi nacionalni program.
A o mondijalizmu? Saradnja sa svetom je neophodna, ali treba imati u vidu da subjekti sa kojima se saradnja vrsi nemaju odgovornost pred nasim narodom - prosto zato sto ih on nije birao. Dakle saradnja da, svakako i u interesu Srbije i gradjana, a ne zarad licnih interesa ili samo radi saradnje. A to ce tek biti moguce kada rascistimo svoje dvoriste i kada prorade institucije - dakle tek kad odu OVI - citaj: DS.
I jos nesto. Autorka pisma je u jednome u pravu. Citat: veoma brinem što Srbija ima policiju koja je ubila premijera u ime srpstva. Djindjica je mozda Zveki (njegov policajac) ubio u ime Srpstva - uostalom to nikada necemo doznati ako se bude branio cutanjem. Ali ubio ga je iz finansijskih (kriminalnih) razloga. Srpstvo sa tim nema mnogo veze. I veoma bitno - UBIO GA JE POLICAJAC, VLADIN CINOVNIK!
Dakle, odgovornost vlasti je veoma veca nego sto tvrdi famozni izvestaj. Zasto autorka o tome nije popricala recimo sa profesorom Koracem?!

A Europa tem de ser uma alternativa
- Daniel Blaufuks, videogames e muito mais!

Natasa, potpuno si u pravu sto se tice policije is vega ostaloga navedenog u tvom pismu. Jedino me brine sto ne znam da li si namerno ili slucajno dovela sebe u situaciju za koju se moglo unapred pretpostaviti kako ce se odvijati, i dali to znaci da se treba tuci na ulicama sa ljudima koji su ovakve ili onakve politicke provinijencije. Do sada sam smatrao da takve situacije treba uglavnom zbog zdravog razuma izbegavati.

Imam snage, nije da nemam. I moji prijatelji imaju snage, i sigurni smo da želimo snagu, godine, vreme i sve oko nas da potrošimo na prihvatanje stvarnosti u Srbiji, i na borbu sa tom stvarnošcu. Možete me optužiti da sam idealista, da mnogo tražim, da preterujem, ali ne mogu i ne želim da cutim. Ne želim da cutim i gledam kako policija, isti oni ljudi koji su u poslednjih deset godina širom bivše Jugoslavije sejali «srpstvo» i nekakav «patriotizam», i dalje tuku, i dalje imaju podršku u narodu, i dalje imaju sistem u svojim rukama.

Na Trgu Republike grupa kosovskih Srba, ili onih koji se tako pretstavljaju, napala je borca za ljudska prava Natašu Kandic. Njih na desetine protiv nje, koja im nije cutala. Dok je ona pokušavala da odbrani dostojanstvo svoje i onih u cije ime vec godinama govori, policija je, što dokazuje TV snimak, smirivala tenzije pridružujuci se onima na cijim licima vidite samo mržnju. Beogradska policija je saopštila da ce pokrenuti postupak protiv «srpske izdajnice» Nataše Kandic.

Ona, ta jaka žena, pretukla je «jadne ljude» na sred Trga. Zamislite, Nataša Kandic ih je sve postrojila i maltretirala, vukla za kosu, cupala im «srpska» srca, tražila im legitimacije, psovala ih, bacala ih na zemlju svojim uvredama. I na kraju, kao svi «srpski borci», izvadila neki od mnogo «patrotskih» noževa i pobila ih. Ne, naravno da nije i ne verujem da bi ih ikada i ikoga ona ubila. Ali, da je to radila na Kosovu, u Bosni verovatno bi je sada neki od pripadnika specijalnih jedinica cuvao danonocno, kao što se u javnosti prica da je Legija cuvan, na festivalima diljem Srbije, dok je lumpovao. Imala bi nekoliko firmi, džipove, velike kuce i možda lanac prodavnica ili televiziju sa obezbedenom frekvencijom. Na drugoj strani Nataša Kandic je bila spremna da se odupre zlu da zabeleži za istoriju i da potseca na sva zla koja su nad svojim gradjanima cinile institucije, ljudi koji su deo sistema. Zato je izdajnik. Zato je treba tuci, jer ne cuti. U Srbiji je to kažnjivo, goleme su globe.

Zaista bih voleo da za stotinak godina, koliko ovim ljudima treba za otrežnjenjem vidim sve njih, da gledaju dok buduce generacije podižu spomenik na istom Trgu Nataši Kandic i otvaraju ga. Želeo bih da im vidim lica. Da na tim licma vidim kajanje. Jer samo otrežnjenje, i prihvatanje istine je jedini put.

Nedavno je grupa mojih kolega i prijatelja kosovskih Albanaca prelazila kontrolni punkt u Merdaru i zamislite šta im se dogodilo. Policija im je tražila novac, «da ne proveravaju da su na nekom spisku terorista». Naravno da im nisu dali novac, vec su cekali te provere. Molio sam ih da mi dozvole da njihova imena saopštim, da oni ispricaju svima nama šta se dogodilo, nisu smeli. Plašili su se. I ja se plašim za njih, jer i naredni put moraju proci sve te punktove. «Dovodite Šiptare, sa njima nema posla», reci su policajca koji je trebalo da obezbeduje jedan skup mladih sa Kosova i iz Srbije. «Šta ce vam oni, oni ubijaju našu decu?», nastavili su pitanja. Price sa punktova su razlicite, ministrima glave u torbi, gradjanima policija za vratom, džipovi i automobili sumnjivog porekla su se vratili na ulice, a akcijom Sablja nižu se novi uspesi snaga reda i mira. Otvoreno pitam, zašto se u fantomskim institucijama policije, mislim na SUP Priština, i druge raznorazne «pravda institucije», «Šiptarima izdaju dokumenta samo posle dva sata»? Gde deluje taj SUP sem u glavam njegovih radnika? Dokle ce država/gradjani placati zamisli službenika sistema.

Zašto Srbija cuti, zašto ne podigne svoj glas? Svaki put kada odlazi iz Beograda Ramiz Catovic iz Sjeverina je vidno nezadovoljan, jer se uporno izbegava istina o odgovornosti države za smrt njegova dva sina u Sjeverinu, odnosno Miocu. Njegova deca su žrtve zlocinackog uma, koji je njih dvojicu odveo sa ulice, odnosno iz radnickog autobusa «u ime srpstva». Isti taj um, nasrnuo je na Natašu Kandic, ista ta ideja ubila je premijera Đindica, isti taj poriv vodi Srbiju na dno, mada nam politicari kažu da nas uskoro ocekuje Evropska Unija. Ako u tu Uniju udemo, a sigurno necemo, dok se naša istorija piše zlocinom propašce i ta tvorevina.

Možda ce neki od velikih srpskih heroja biti recimo telohranitelj nekog evropskog politicara, u okviru demokratske razmene mirovnjaka. I, onda opet komisija koja ce ispitati slucaj. Ili ce možda cuvati rezidencije velikih svetskih politicara.

Srbijo probudi se iz sopstvenog camila. «Nema više ovde niko snage da se bori. «Nemam šta da jedem», reci su koje se od gradjana najcešce cuju. Uzgred, gde je ovih dana civilno društvo? Zašto niko ne reaguje, zašto cutimo?