Nova nemačka vlada - kako bi Hrvatska mogla da bude na meti

Zvanično je: Angela Merkel više nije kancelarka Nemačke, a tu je poziciju skoro tri meseca nakon pobede na izborima za Bundestag preuzeo socijaldemokrat Olaf Šolc. On vodi trostranačku koaliciju sastavljenu od SPD-a, Zelenih i liberalnog FDP-a, koja je obećala voditi progresivnu politiku.

To bi trebalo da garantuje i 177 stranica dug koalicijski ugovor pod sloganom "Usudi se više da napreduješ", koji su neki dan sve tri stranke potpisale.

"Ovo treba da bude jutro za novi početak", rekao je prilikom potpisivanja Šolc,

Čelnik liberala (FDP) Kristijan Lindner kazao je da je prošlih nekoliko nedelja bilo namenjeno dogovorima, a sada je vreme za akciju. Ambiciozni planovi nove vladajuće koalicije

"Od ove nedelje želimo da radimo na postizanju napretka. Nemamo nikakvih iluzija, suočeni smo s velikim izazovima", istaknuo je Lindner, novi nemački ministar finansija.

Podršku za ovu koaliciju imaju i Zeleni. Za ulazak u koaliciju je glasalo 86 odsto članova stranke.

"Ovaj rezultat je vetar u leđa za početak Semafor koalicije. Sada se treba prihvatiti posla kako bismo ostvarili ciljeve koje smo sebi zacrtali", rekla je neki dan potpredsednica stranke i buduća ministarka spoljnih poslova Analena Berbok prilikom objavljivanja rezultata glasanja stranačke baze u Berlinu.

U svakom slučaju, zasad sve upućuje na to da Šilcova crveno-zeleno-žuta vlada, koja stoga i nosi nadimak Semafor, planira u nekim aspektima da vodi drugačiju politiku od Angele Merkel te da je spremna na provođenje promena u Nemačkoj, ali i u nemačkoj politici prema ostatku sveta. Jutarnji se bavi time kako bi neke od najavljenih politika nove nemačke vlade mogle da utiču na građane RH i Hrvatsku.

Migranti na spoljnim granicama Evropske unije

Nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok najavila je da će voditi novu spoljnu politiku, "koja će se temeljiti na vrednostima". Već je najavljen drugačiji, oštriji odnos prema Rusiji i Kini zbog kršenja ljudskih prava.

Ali, to nije sve. Ljudska prava migranata i izbjglica jedna su od glavnih političkih tema Zelenih, koji su podržavali izbegličku politiku Angele Merkel 2015. godine mnogo više nego dobar deo stranke tadašnje nemačke kancelarke.

Zbog nehumanog odnosa prema migrantima na granici prema BiH političari nemačkih Zelenih su često javno prozivali Hrvatsku, a u tome su bili najglasniji njihovi evrozastupnici. Plenkovićevu je vladu za vreme Merkel službeni Berlin hvalio kada je reč, kako se to govorilo, o zaštiti spojlne granice EU, a nije bilo ni glasnih osuda iz Evropske komisije iako je u međuvremenu svima postalo jasno, zahvaljujući radu novinara, da Hrvatska provodi ilegalni pušbek.

Položaju Hrvatske ne pomažu ni nedavne izjave predsednika RH Zorana Milanovića, koji je optužio Savet Evrope da gura nos gde mu nije mesto, što su onda preneli i brojni nemački mediji. Ulazak Hrvatske u šengenski prostor

Teško je poverovati da će trenutni odnos prema migrantima preživeti sada kada nemačko Ministarstvo spoljnih poslova vodi Berbock. Hrvatska može očekivati packe iz Berlina, koje bi poprilično mogle zakomplikovati planove Andreja Plenkovića.

Naime, Plenkoviću je deklarisani cilj Hrvatsku uvesti u šengensko područje slobodnog kretanja unutar EU, u kojem se nalaze 22 članice EU. Zasad nema najava da bi se tome netko protivio, ali to se može brzo promeniti s dolaskom nove nemačke ministarke spoljnih poslova. Naime, u koalicijskom je ugovoru na 137. stranici znakovita rečenica: "U budućim proširenjima šenenskog prostora želimo uz postojeće sigurnosne kriterijume dodatno posvetiti posebnu pozornost usklađenosti s vladavinom prava i postaviti humanitarne standarde."

Ta rečenica je ušla u program nove nemačke vlade na insistiranje Zelenih te predstavlja njihov jasan spoljnopolitički stav, koji je sada supotpisao i ostatak vladajuće koalicije.

Za Plenkovića su to loše vesti jer se Hrvatska nije pokazala ni kao pravna država ni kao država koja drži do međunarodnih humanitarnih standarda kada je reč o ljudskim pravima migranata. Nije isključeno da njegova višegodišnja ofanziva uvođenja Hrvatske u šengenski prostor tako na samom kraju naiđe na goleme prepreke utelovljene u Analeni Berbock. O privrednom uspehu Nemačke ovisi i Hrvatska

Zaokret se ne očekuje samo u spoljnoj nego i u privrednoj politici Nemačke. Osnovano je novo veliko ministarstvo za privredu i klimu, koje vodi čelnik Zelenih Robert Habek, a koalicijski ugovor predviđa brojne državne investicije, za što bi sredstva trebalo da obezbedi ministar finansija Lindner.

Tek treba videti kako će Šholzova vlada u praksis provoditi svoju ekonomsku politiku, no o tome kako ekonomski stoji Nemačka ovise i mnoge stvari u Hrvatskoj.

U Nemačkoj već žive stotine hiljada Hrvata, koji svake godine šalju ozbiljan novac nazad u domovinu. Ako nemačka ekonomija bude nastavila rasti, može se očekivati nastavak tog trenda. Ako pak u Nemačkoj dođe do ekonomskih problema, oni se vrlo brzo na razne načine prelevaju i na Hrvatsku. Pitanje useljavanja u Nemačku i državne stanogradnje

Tu je i pitanje migracije. Nova vlast želi useljavanje u Nemačku učiniti lakšim, kao i dobijanje nemačkog državljanstva, što bi mogli iskoristiti i mnogi Hrvati. To znači da bi Hrvatska izgubila još stanovništva u pravcu Nemačke, što bi u zbiru moglo dovesti do velikih problema.

Još ako se realizuje program državne stanogradnje, što je jedan od omiljenih projekata socijaldemokrata, moguće je da će Nemačka za Hrvate postati još privlačnija. Jer zašto bi neko u Hrvatskoj plaćao trideset godina kredit za stan kada će u Nemačkoj moći po povoljnim usovima da živi u državnom stanu koji iznajmljuje?

U svakom slučaju, nakon 16 godina vlasti Angele Merkel i demokršćana Nemačka je na čelu dobila novu političku konstelaciju, koja želi dokazati smisao svojeg postizbornog saveza. To ujedno znači da nas iz Berlina očekuju razne novosti, koje možda vlasti u Zagrebu neće uvek biti sretne čuti. Plenkoviću od pomoći neće biti ni njegove dobre veze u Evropskoj narodnoj stranci jer sada u Berlinu vladaju socijaldemokrate, zeleni i liberali, dok su demohršćani odnosno naprednjaci u opoziciji.