"Novi treći put" analizira: Ko su "crveni psi" američke politike i šta žele?

Nezadovoljni konzervativni demokratski kongresmeni, koji su za vrlo malo izbegli sudbinu njihovih 54 kolega, napravili su odlučan potez. Smatrajući da je stranka otišla previše ulevo, grupa konzervativnih demokrata (mahom sa Juga) osnovala je svoju frakciju po imenu “Plavi psi”. Ova frakcija predstavljala je balans unutar stranke, koja je uz njih imala i tvrdo levo i mejnstrim krilo. U nekoliko momenata, plavi psi bili su ključni za donošenje važnih zakona u mandatima Klintona i Obame. Oni su uticali da zakoni po sadržaju budu vrednosno bliži i republikancima i prosečnom biraču.

Nakon poslednjih predsedničkih izbora 2020, deluje da će plave pse unutar Demokratske stranke dopuniti još jedna nova politička grupacija. Danas se već govori o takozvanim „crvenim psima“, odnosno umerenim republikancima (čija je partijska boja crvena) nezadovoljnim kako se njihova partija razvija od 2016. Mnogi od njih su aktivno radili ne samo da Tramp ne bude reizabran, već da Bajden bude izabran. Kako se sada situacija razvija, ove ljude deli još samo korak do formalnog ulaska u Demokratsku stranku. Odakle ove tendencije?

Umereni republikanci iz predgrađa

Jedan od delova tvrde glasačke baze Republikanske partije dugo su bili visokobrazovani belci iz predgrađa. Solidnog finansijskog stanja i predvidive materijalne budućnosti, nisu bili spremni za podršku prevelikoj državnoj intervenciji u privredi i više su bili naklonjeni tržišnoj ekonomiji. Na drugoj strani, po društvenim stavovima predstavljaju umereniji deo ove stranke. Ovi glasači su ili umereno konzervativni ili umereno progresivni i ne vole bilo kakav vid kulturološke društvene polarizacije.

Još od perioda Ričarda Niksona, republikanci su bez većih problema pobeđivali u ovoj grupaciji glasača. Od Ronalda Regana, preko Džordža Buša Mlađeg do Mita Romnija 2012, umereni belci iz predgrađa poverenje su davali republikanskim kandidatima i nacionalno i lokalno. U par prilika, ovim glasačima su uspevali da priđu Bil Klinton i Barak Obama, međutim sa samo privremenim dobicima. Konzervativna, protržišna i spoljnopolitički „globalistička“ Republikanska stranka bila je njihova kuća.

Razočarani umereni republikanci (crveni psi) su i kao birači i kao aktivisti značajno pomogli pobedi Džoa Bajdena 2020, naročito u ključnim predgrađima.

Međutim, ova situacija se naglo promenila već 2016. i nezadovoljstvo u ovoj glasačkoj grupi krenulo je da se širi. Pobeda Donalda Trampa na unutarpartijskim izborima u odnosu na brojne umerenije republikanske kandidate, stvorila je prvo razočarenje. To razočenje se dve godine nakon toga pretvorilo u osvojenu većinu demokrata u Predstavničkom domu, a nakon četiri godine u pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima 2020.

Sumnja u odnosu na Trampa

Donald Tramp je u svakom smislu predstavljao neortodoksnog republikanskog predsedničkog kandidata. Njegova retorika je bila vrlo agresivna i populistička, za razliku od svakog njegovog partijskog prethodnika. On je upotrebljavao kuturološki polaraziujuću retoriku, govorio protiv globalno povezane privrede, protivio se tradicionalnoj američkoj spoljnoj politici i predstavljao se kao antiestablišment kandidat. Po svojoj prezentaciji i programu bio je prilično suprotan u odnosu na Džordža Buša ili Džona Mekejna.

Već 2016. videle su se prve posledice ovog republikanskog eksperimenta. Iako je Donald Tramp uspeo da od demokrata i iz apstinencije privuče belačku radničku klasu i ošteti Klinton u ključnim državama, partija je zabeležila i gubitke. Umereni republikanci iz predgrađa u manjim brojevima krenuli su da skreću ka demokratama. To je pobedu Trampa učinilo „kroz iglene uši“, uz ogroman minus u ukupnom broju glasova od čak 3 miliona zaostatka.

Kako je mandat Donalda Trampa prolazio i društveni odnosi su se sve više zaoštravali, umereni republikanci iz predgrađa postajali su sve skeptičniji prema svojoj partiji. Ona je od svojih tradicionalnih stavova sve više poprimala izgled i ponašanje u odnosu na svog novog atipičnog predsednika. Dok su nezadovoljni birači gunđali, umereno konzervativne javne ličnosti aktivno su se protivile predsedniku iz svojih redova. Porodica pokojnog Džona Mekejna, politički komentatori poput Bila Kristola ili Dejvida Fruma, kao i različiti službenici iz vremena Buša poput Maksa Buta, aktivno su govorili protiv Trampa. Ubrzo je ovu retoriku sledila akcija.

Mobilizacija protiv Trampa i trampizma

Nakon iznenadnog poraza na predsedničkim izborima, Demokratska stranka je uvidela da su se pravila poremetila. Poraz Hilari Klinton pokazao je da se izborna mapa promenila i da je potrebno da se promeni strategija. Prilikom analize kretanja stavova birača, stratezi demokrata primetili su potencijal za proboj na midterms izborima 2018. upravo u predgrađima, među nezadovoljnim umerenim republikancima.

Stranka je vešto u kongresne distrikte koji obuhvataju predgrađa, kandidovala najumerenije i konzervativne demokrate. Neretko su to bili i veterani ili ljudi iz obaveštajnih struktura, poput kandidata u Pensilvaniji, Virdžiniji ili Njujorku. Demokrate su ove izbore pretovorili u referendum „za ili protiv Trampa“ i poruka je dobro odzvonila u predgrađima, naročito među ženama. Mnogi tradicionalni republikanci su tada po prvi put zaokružili demokratu u svom distriktu. Ovo se završilo uspešno, te su demokrate preuzele 41 kongresno mesto od republikanaca i većinu u Predstavničkom domu.

Posle samo dve godine, ovi procesi su se dodatno ubrzali. Sem sve aktivnije kampanje demokrata za glasove umerenih republikanaca iz predgrađa, mnogi republikanci počeli su da vode kampanju za izbor Džoa Bajdena protiv Donalda Trampa.

Osim brojnih konzervativnih komentatora ili spomenute porodice Mekejn, lista podržavalaca Bajdena se proširila. Kandidata demokrata podržao je Bušov državni sekretar Kolin Pauel, bivši republikanski guverner Ohaja Džon Kejsik, bivši republikanski senator iz Arizone Džef Flejk, pa čak i Trampov sekretar odbrane, general Matis, ali i desetine drugih bivših republikanskih predstavnika izvršne vlasti i legislativa. Republikanski operativci organizovali su antitrampovske grupe poput „Republikanski glasači protiv Trampa“ ili „Linkoln projekat“ koji je prikupio čak 78 miliona dolara za svoju kampanju.

Nezadovoljstvo koje se javilo 2016, već 2018. se pretvorilo u glasove za demokrate, a u 2020. u aktivnu kampanju u korist demokrata od strane različitih republikanaca. Ono što je preostalo je da li će doći do poslednjeg koraka, koji obuhvata i pristupanja ovih „crvenih pasa“ Demokratskoj stranci.

Demokrate i „crveni psi“

Džo Bajden uspeo je da pobedi Donalda Trampa sa oko 7 miliona glasova više u finalnom zbiru. Jedna od najznačajnijih promena je pobeda Bajdena u čuvenim predgrađima od 58% naspram 42%, dok je Hilari Klinton 2016. izgubila sa 50% prema 45%.

Umereni glasači iz predgrađa velikih gradova izašli su u ogromnim brojevima u korist predsedničkog kandidata demokrata. Predgrađa u Džordžiji, Arizoni, Pensilvaniji, Koloradu, Viskonsinu, ali i Teksasu, isporučila su ogromne dobitke za Bajdena. Jedan od najekstremnijih primera je predgrađe Denvera u Koloradu (distrikt CO6), u kom su 2014. republikanci na midterms izborima imali prednost od 14%, a Bajden je nakon šest godina pobedio Trampa sa +18% razlike. Bajden je među visokobrazovanim belcima poboljšao rezultat kod žena za 3%, a kod muškaraca za 7% u odnosu na Klintonovu.

Razočarani umereni republikanci (crveni psi) su i kao birači i kao aktivisti značajno pomogli pobedi Džoa Bajdena 2020. Dok su se mnogi nadali da će se nakon poraza Trampa, Republikanska partija promeniti i otarasiti trampističkog nasleđa, to se nije desilo. Većina ovih republikanca bi se u tom scenariju lakše vratila staroj stranci u kojoj se osećala najkonfornije. Iako je Donald Tramp izgubio predsedničke izbore, većinu u oba doma Kongresa, negirao izborne rezultate, širio dezinformacije i doveo do situacije nasilnog upada njegovih podržavalaca u Kapitol, njegova ga se stranka još nije odrekla. U većini glasačke baze stranke je još popularan i ona nije spremna da ga zbog toga prelako isključi.

Na drugoj strani, „crveni psi“ ostaju trenutno bez političke kuće. Oni su pomogli izbor Džoa Bajdena, ali nisu pristupili Demokratskoj stranci, dok se njihova matična stranka njih u praksi odrekla. Vraćanje Republikanske partije na pozicije iz vremena Džordža Buša deluje nemoguće. Konzervativni deo društva je skrenuo po kulturološkim pitanjima prilično udesno, a za agresiviniju spoljnu politiku i tržišnu privredu takođe nije naročito zainteresovan. Aktuelni obračun republikanca sa svojom anti-Tramp kongresmenkom Liz Čejni, pokazuje ove tendencije promene u praksi. Međutim, ni pristupanje „crvenih pasa“ demokratama nije lak potez.

Dok umereni republikanci mogu da nađu zajednički jezik sa Bajdenom ili umerenim demokratskim senatorima poput Džoa Menčina, sa levim krilom demokrata poput Bernija Sandersa ili Aleksandrije Okasio Kortez nemaju ništa zajedničko. Iako efektivno već rade u korist demokrata, sam ulazak u ovu partiju podrazumeva velike rizike i učestvovanje u borbi unutar (za njih) nove partije.

Budućnost ove grupacije

Trenutne tendencije unutar Republikanske stranke su i da se stranka transformiše u „multirasnu radničku partiju“, u kojoj za „crvene pse“ i nema mnogo mesta. Republikanska partija je od 2016. do danas zabeležila solidne dobitke među radničkom klasom. Dobici među belačkom radničkom klasom najviše su zaslužni za pobedu Trampa 2016, a već 2020. su značajno prošireni za konzervativniji deo hispano zajednice i nešto afroamerikanaca. Ruralni krajevi i mali gradovi postali su glavna baza otpora progresivnim urbanim elitama, kojima su crveni psi dosta bliži. Osim toga, republikanci sve više svoj diskurs baziraju na kulturološki desničarskim porukama, nego na ekonomskim, a te poruke često idu i do širenja teorija zavere i dezinformacija. U takvom okruženju, ljudi poput Dejvida Fruma ili Bila Kristola nemaju šta da traže.

Realni scenario za ovu grupaciju odmetnutih republikanaca je da se približe demokratama. Oni bi u ovu partiju uneli centrističkog balansa, pored radikalno levih aktivista iz velikih urbanih centara. Kao glasači, već su se pokazali kao jedni od ključnih za izbor blizu 40 demokratskih kongresmena 2018, Bajdena na untuarpartijskim izborima, a na kraju i Bajdena kao predsednika. Kao kandidati, demokratama mogu poslužiti u nezgodnim izbornim jedinicama u predgrađima u kojima lako mogu pobediti trampovske tvrdo desne republikance.

Naravno, pitanje je da li će svi slediti ovaj niz naizglednijih koraka. Prvi test za crvene pse biće midterms izbori sledeće godine. Vrlo izvesno možemo očekivati da će ova frakcija u brojnim unutarpartijskim trkama biti uticajna da pogura centrističke demokrate protiv njihovih levičarskih konkurenata. Ne bi se trebalo iznenaditi i da se pojedini, od trampista ostrakizovani kandidati, pojave kao kandidati demokrata u pojedinim izbornim jedinicama. Bez obzira na finalnu odluku pojedinaca unutar ovog neformalnog pokreta, evidentno je da se američka biračka mapa menja. Republikanska partija će u narednim godinama izvesno doživeti veliku promenu, još do kraja nepoznatnu. Međutim, jedno je sigurno, sadašnji crveni psi u njoj neće imati mesta.