"Dobro je što Srbija prihvata razgovore, ali ne bi trebalo prihvatiti ucene"

Milić je dodala da nipošto ne bi trebalo prihvatati ucene.

Ona je za Kosovo onlajn istakla da ne bi trebalo zaboraviti da su uslovi za nastavak dijaloga obezbeđeni od strane američke administracije, jer bez njihovog pritiska kosovske takse na robu iz centralne Srbije ne bi bile ukinute.

Milićeva smatra da je nastavak dijaloga, pre svega, uspeh američke administracije.

"Dobro je što Srbija prihvata svaku formu razgovora s predstavnicima političkog Zapada, jer bez obzira koliko je teška situacija u vezi s Kosovom i može samo da se naslućuje koliko su pritisci veliki, postoji verovatno objektivan interes i u samoj Srbiji da se neke stvari rasčiste da bi mogao da se otvori put evropskih integracija, koje su vidimo sve neizvesnije", rekla je ona i dodala da EU integracije jesu strateški cilj i da bi bilo jako dobro da se realizuju, ali one "nisu moranje".

U novoj geopolitičkoj konstelaciji snaga i nadmetanju velikih sila, kako kaže, postoje i druge alternative, neformalnih, bržih, ekonomsko-politčkih integrativnih tokova, kao što su mini Šengen, kao što je Inicijativa tri mora, u koje su uključene SAD.

Prema njenim rečima, na osnovu onoga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao,“ kakvi su maksimalistički Hotijevi zahtevi bili iznešeni na video-samitu sa kancelarkom Merkel, koji je organizovao francuski predsednik Makron, oni mogu samo da pokažu dobru volju Srbije i da dalje ogoljavaju neracionalnost i sada već ozbiljnu pristrasnost sponzora kosovske trenutne tvrdoglavosti“.

"Prisetimo se srpskog Ustava. Šta je bilo kad je Srbija prihvatila Briselski sporazum, povukla svoje sudstvo i policiju sa Kosova. Ako pogledate srpski Ustav, ustrojstvo sudova Republike Srbije može da se menja isključivo na osnovu Ustava. Dakle mi nismo u međuvremenu amandmanima menjali Ustav. Postoje ljudi u DS S koji su tražili ocenu ustavnosti tog poteza, ali verovatno iz političkog pozitivnog oportunizma se u to nije ulazilo, u nadi da će se poštovati sporazum i da će se formirati ZSO. Ali, to se nažalost nije desilo. Ništa od obaveza iz Briselskog sporazuma kosovska strana nije ispunila“, podsetila je Milić. Ona kaže da je dodatno fascinira "ogoljavanje" međunarodne zajednice.

U danima kada se obeležavalo 25 godina genocida u Srebrenici, i kada nema ko se od političkog Zapada nije oglasio, mi čujemo da je de fakto Srbija stavjena pred ultimatum kosovske strane, da ga prizna bez ikakvih ustupaka i kompromis, navodi Milićeva.

"Da se ne lažemo, jeste veći broj civila ubijen od strane srpskih snaga, ali i sudbina 2.500 nestalih Srba koji su najverovatnije ubijeni, ne rešava se 20 godina. Ona se čuva kao talac kosovske strane uz podršku političkog zapada, kao poslednji adut u pritisku na Srbiju“, istakla je Milić.

Ocenjuje i da je to neverovatna hipokrizija zapadne međunarodne zajednice koja dovodi u pitanje njenu posvećenost i podršku iskrenosti koncepta tranzicione pravde "na kojoj je toliko insistirala kada su bili u pitanju objektivne žrtve i zločini koje su predstavnici Srba u regionu činili 90-tih godina".

"To je bio najporazniji rezultat video samita u Parizu“, rekla je Jelena Milić.

Ona se zapitala zašto sada američki izaslanik Ričard Grenel nije pozvan na razgovore u Briselu i Parizu.

"Kada je bio najavljen potencijalni sastanak u Vašingtonu, bio je skandal što nisu pozvani evropski zvaničnici. Šokirana sam što sada nema američkih predstavnika ovde“, kaže ona.

Milić podseća da je predsednik Vučić rekao da mu je u razgovoru sa Angelom Merkel i Emanuelom Makronom rečeno da oni imaju nameru da se što pre ukine Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Mislim da je to nešto što bi Srbija trebalo što šire da objasni drugim akterima, jer ne treba zaboraviti da bez te rezolucije ne bi bilo misije Kfora na Kosovu koja štiti srpsku zajednicu, štiti kulturnu baštinu. Ali, imajući u vidu kako je ustrojena, itekako štiti ceo region istočne Evrope od dodatnih destabilizujućih uticaja raznih ruskih faktora", smatra Jelenaq Milić.